Skip to main content

Afterparti (2017)

 

Plakat filma “Afterparti”

Prvi film reditelja Luke Bursaća „Tmina“ (2014), frankenštajnizirani pokušaj celovečernjeg dela sklepan od dva studentska rada – socijalne drame i visokostilizovanog pokušaja domaćeg SF-a – je pokušaj nečeg drugačijeg na domaćoj filmskoj sceni. Na osnovu ovog naslova odmah je jasno da su rediteljeve ambicije da bude nekakav hibrid Nikolasa Vindinga Refna i Gaspara Noea, iako zdrav razum kaže da je to veoma teško za postići. No, mislio sam da će Luka ipak doneti nešto novo srpskoj kinematografiji. Ali avaj. Bursaćev prvi, pravi, celovečernji film „Afterparti“ (2017) ne samo da nije doneo nikakve nove elemente, već jedva da ima i elemente filma!

Šta je tačno „Afterparti“? Imdb kaže sledeće: Poslednjih godina, Beograd je proglašen evropskom prestonicom klabinga. Iz perspektive prestižnog šankera, Marka Mareta, ovo je priča o modernom Beogradu i njegovim stanovnicima.

Film je na prvi pogled super vizuelno dizajniran, jer je reditelj Refn/Noe wannabe, ali ta iluzija biva veoma brzo urušena. Naime, posle svakog dizajniranog i osmišljenog kadra dolazi jedan ziljavi koji izgleda kao da je snimljen krompirom. Pored toga, ne postoji široki plan i sve je fotografisano usko. Postoji i problem sa punoćom kadra, jer ih je većina poprilično prazna. To jest, ima samo jedan plan i nikakvu dubinu.

“Nepodnošljiva praznina kadra” Luke Bursaća

Na sve to dolaze i tužni pokušaji subliminalnih poruka u kojima reditelj kombinuje slike crva koji se migolje preklapajući ih sa znojavim ljudima koji se trljaju u klubu. Da ne pominjem scenu „trojke“ između glavnih junaka koja je toliko „Ti ne umeš umetnost!“ da zavređuje sopstveni tekst. Kao da Bursać nije stigao da se bavi režijom jer je bio prezauzet masturbacijom iza kontrolnog monitora.

Scena pre jedne od najskaradnije snimljenih scena seksa u domaćem filmu koje je prosečan gledalac imao prilike da pogleda

Pored ovih, film pati i od problema neujednačenog miksa zvuka, kao i pogrešno korišćene muzike. Gdegod da je mogao, Bursać je udenuo ničim izazvani tehno koji se neretko preklapa sa arhivskom muzikom. OK je da imaš više žanrova kao muzičku podlogu samo mora da postoji neki smisao u svemu tome. Ovako, sve zvuči pomalo nasumično i podosta nevešto.

Doduše, ima par stvari koje su ok. A to su Nikola Šurbanović, u filmu zvan Kinez, i donekle  Vladimir Gvojić, čiji lik Perika na žalost ne ode nigde. Osim u ničim izazvanu pljačku kladionice koja takođe ne ode… nikuda. Postoji i referenca na „Šišanje“ (2010) Stevana „Dike“ Filipovića koja mi nije baš najjasnija.

Nikola Šurbanović tumači ulogu izbacivača koji ima svojih problema te iako, na moju žalost, deluje potpuno privatan, on je zapravo jedini zaokruženi lik u ovom pokušaju celovečernjeg filma. Nikola je uspeo da pobere simpatije publike a što se dalo čuti kroz aplauz prilikom odjavne špice. Šteta što njegov lik nije imao više stvari da radi. Što važi i za lika Vladimira Gvojića koji je sveden na nivo epizodne karikature, a koji deluje daleko zanimljivije od lika Radeta „Ne umem umetnost!“ Ćosića.

Ogledalce, ogledalce, ko je najtalentovaniji producent na Afteru?

Rekao bih da su zapravo filmovi Luke Bursaća puni promašenih ideja i ambicija. Pored Šurbanovića i Gvojića, jedini čovek koji deluje kao da se zaista zabavlja je Slobodan Beštić koji igra nekog nju ejdž ortaka, zamenskog oca, i ljubavnika Violete Popadić. Pardon, Lidije Vukićević koja tumači lik majke glavnog junaka.

Kada sam god protagoniste, zaista skoro nisam video nesimpatičnijeg, neharizmatičnijeg i manje talentovanog glavnog glumca. Rade Ćosić tumači ulogu super harizmatičnog zavodnika i neverovatnog partimejkera – Marka Mareta. Pored ovoga, Rade je takođe i producent „Afterpartija“. Lepo je to što je čovek skupio pare i dodelio sebi glavnu ulogu, i u procesu verovatno dopisao Maretu niz scena, ali zaista nije morao da se upari sa recimo Petrom Milićevićem koji izgleda kao pravi barmen/šoumen jednog takvog kluba, dok Rade izgleda kao da je malopre završio glodanje kukuruza dok je opravljao traktor. Glavom.

– Ajde mala da pravimo lom!
– Gobline napusti šank! Kada kažem “gobline” mislim na tebe Rade!

Doduše, jedino što može da parira anitipatičnosti gospodina Ćosića je neumenje akcenta, i podjednako neumenje glume, Teodore Bjelice koja tumači Španjolku, Elenu. Skoro nisam čuo skaradniji engleski i lažniji španski.

Pogledom te tražim, o glumački talentu moj

Garderoberku Tiću, partnerku u Maretovim avanturama i potencijalnu ljubav, igra ćerka Neše „Galije“Jana Milosavljević, koja je osim glave nasledila i pomalo talenta od oca. Na žalost ne dovoljno.

U potrazi za smislom među novobeogradskim garažama

Ovaj suludi kasting upotpunjuje Dragan „Gagi“ Jovanović koji tumači ulogu Gagija, vlasnika kluba,  u kome Mare i Tića rade. Nisam siguran šta se tačno desilo sa gospodinom Jovanovićem, ali ovo je treći film u kome on igra pijanog i/ili nadrogiranog gangstera, vlasnika… nečega. Pritom, njegov lik u „Afterpartiju“ zvuči, i donekle se ponaša, kao mutirana verzija Draganovog lika Žuće, iz serije „Otvorena vrata“ (1994).

Na sve ovo se dodaje i nepostojanje smislenog narativnog toka i usiljenost užasno napisanih dijaloga koji su verovatno dizajnirani po uzoru na „kul“ dijaloge iz stranih filmova, ali usled neumenja režije i #MimaFaktora pojačanog na 11 izazivaju neverovatan bol i patnju kod gledaoca.

Pored ovoga, jedan od vodećih problema „Afterpartija“ je to što film istovremeno i kritikuje moderno društvo i veliča ga. Reditelj je rekao kako je ovaj film zapravo kritika i da prikazuje ponor i degradaciju ljudske duše. Na žalost, ne mogu da se otmem utisku da je zapravo postignut obrnuti efekat, te da film veliča sve ove klupske posetioce i njihove delatnosti. Jer, niko od likova se ne promeni do kraja ovog nedela već ostanu isti kakvi su bili i na početku.

Večnost kasnije ništa se nije promenilo…

Sa druge strane, svako ko pogleda ovaj film će imati jedno religiozno iskustvo. Naime, usled svoje ispraznosti, film postiže efekat trajanja gladne godine, te se posmatraču čini kao da će patnja trajati večno a ne samo 107 minuta. I kada se naposletku završi, gledalac ima osećaj rasterećenja i lakoće postojanja kao da je na neki način uspeo da okaje sve svoje životne grehe gledajući ovaj pokušaj filma.

Iako su postojala velika očekivanja od mladog Luke Bursaća, on je uspeo da podbaci na svakom nivou. Čovek koji insistira da sam piše, režira i montira svoje filmove nije uspeo ni na jednom od ta tri polja. Scenario nema nikakvog smisla i ne ode ni u jednom od potencijalnih pravaca, likvi su super nezanimljivi, dijalozi besmisleno usiljeni a odnosi pisani „po zadatku“ čime se dobija efekat da je „Afterparti“ u stvari dugometražna studentska vežba, a ne „pravi“ film. Žao mi je Luka, ali ti ne umeš umetnost!

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

28 thoughts on “Afterparti (2017)

  1. Toliko si iskompleksiran da ti je svaki argument, ad hominem, klasicna zamena teza i projekcija jednog malog coveka. Ne bi znao sta je dobar film ni da ti ga gurnu u dupe kao sto mozda i jeste poenta u tvojoj mrznji. Lepse bi bilo da imas neki dar i da ga koristis, nego sto mrzis, jadni, mracni, oduzeti od roditelja i ljubavi nesvesni covece, grbavog karaktera. Nesvesni i nesavesni degeneriku. Lupetas, izmisljas, razumeo bih ajde da je duhovito, ali je ne bezobrazno, vec neukusno, neukusno do te mere da se vidi da imas ozbiljih problema, da li si edipovac, elektra, ne znam, znam samo da nemas veze sa filmskom terminologijom niti sa filmom, nemas blage veze, procitaj za pocetak Rafalu Moan, da bi sastavio dve reci koje podsecaju na nekog filmofila. Licno bih ti zabranio da gledas film, nisi zasluzio svojom bolescu, bez presedana. Vredjas bez pokrica i kurcis se na svom blogu misleci da si Bog. Toliko si mizeran da psi laju za tobom misleci da si sazvakani papir od bureka. Sve ovo pisem gledajuci tvoju sliku i citajuci tvoje NEDUHOVITE i NEUMESNE komentare na nekoliko filmova. Na kraju, prestani da pises zauvek i idi pojedi spermu nekog ciganina, mozda tako postanes covek, ali i tad, nemoj da komentarises film i filmove, jer ne znas, nemas dar, nemas osecaj, nemas ono sto umetnost trazi, imas mrznju jer si, pretpostavljam, silovana licnost na sve moguce nacine. Silovanje prijavi, imas sigurne kuce danas, ne izivljavaj se nad umetnoscu i ne pravi se prosvetar kad si neostvarena licnost iza tastature, koji i dalje drka na slike svoje majke. Daj Boze da te sretnem uzivo, to je sve sto imam da kazem. Mars

    1. Dragi Dragane, film poput ovog zaista zaslužuje fana kao što si ti.
      Hvala što si odvojio vreme da pročitaš tekst i nadam se da ćeš uživati i u tekstovima koji slede.

      S’ ljubavlju,
      Krunić

  2. Svi propali glumci zavrse na novinarstvu, ali ne pravom, vec onom sa mržnjom. To je čest slucaj kod Srba, nazalost! Ili propali režiseri, nebitno, sta god je hteo da bude, nije uspeo i sada pljuje po mladim i nekim veoma talentovanim glumcima. Posto pratim filmove, i neke glumce koji su ovde a igraju i u pozoristu, mislim da bi se “pljuvac” Krunic, iznenadio, harizmom pojedinih, ali covek ne posećuje pozoriste, ocigledno! Ovaj komentar nije kritika, vec mržnja prema nekome, a simpatije prema drugima. Zato moram da mu odgovorim!

    1. Draga Ana, izjava “on mi je dobar drug i zato je odličan glumac” nije baš najbolji argument koji možeš da pružiš u nečiju odbranu. Što se pozorišta tiče, posećujem ga s vremena na vreme i ponekad se sjajno provedem. Da li si čitala moj prikaz mjuzikla GLAVO LUDA? Možda SPAMALOT? Što se simpatija tiče, zamolio bih za navod, jer nisam siguran da ih vidim… igde. Unapred zahvalan, Krunić.

  3. Autor teksta nema veze sa mozgom. Film je odličan, likovi stalno izgovaraju “pička” i “kurac”, što je garant subverzivnosti, humora, i kvaliteta uopšte.

  4. Hej cao, ja bih samo da pruzim podrsku celuloidnoj mrznji, mnogo mi znace ovakvi prikazi filmova koje ne mogu da gledam jer nisam u domovini, bude mi manje zao sto ih propustam. Srpski film nije retardirano dete koje treba pohvaliti jer “se trudi” u okviru svojih mogucnosti, i ne treba podsticati mediokritete jer imamo dobre reditelje, kamermane, tonce, glumce, samo nam fale dobre price i manji umetnicki egoi. Smrt mediokritetskom tapsanju po ramenu, zivela celuloidna mrznja!

    1. Hvala što si odvojio vreme da ga pročitaš.
      Žao mi je što ti se nije dopao, ali možda ti neki od preostalih osvrta na domaću kinematografiju bude svideo.

  5. Znas I sam kako sve to funkcionise. Bitno je da se uradi do kraja. Pa kako god to izgledalo. Naravno mislim da znam I kako je vizuelno zamislio film ali vrlo verovatno je postprodukcija zakazala. Takodje u ovim godinama gde pola naroda bleji mislim da Nije problem naci statiste da popune prostor. Mozda je I producent zakazao. Tipografija I svi graficki elementi su dobri, ali ovde je bitan film. Nadam se da ce sledeci film da bude onanko kako je reditelj zamislio. Dokle god se snimaju domaci filmovi to je dobro, zamisli da zivis u Bosni gde imas reditelja s zlatnim lavom ili medvedom (izvini mozda Sam pogresio nagradu) gde ni nemaju nameru da pomognu kulturu. Jednostavno danas vise nista Nije bitno. Ali je bitno da se neko usudio da se bavi kulturom.

    1. Nije najveći problem u novcu. Problem je u nedostatku talenta i želji da tu retardaciju koju si sklepao ljudi pohvale. Problem nastaje što niko ne evoluira od toga. Na primer Luka Bursać je pobrao hvale za svoj prvi film “Tminu” i ukazani su mu nedostaci koje nije popravio u “Afterpartiju”. I to ne samo da ih nije popravio već ih je produbio i napravio totalni kolaps filma. Takođe “Afterparti” JE film kakav je Luka želeo da snimi. A to evidentno nije dobro. Vreme je da se prestane sa tapšanjem po ramenu polu-pokušaja. Nisi uradio kako treba? Nema frke, ti više film snimiti nećeš. Daj sledećeg reditelja. Iovako ih štanacaju barem 10 godišnje.

  6. meni je film super. izbegnuta je svaka patetika domacih filmova da romkinja pokazuje vaginu za 20 dinara, da je neko trudan i mora hitno da abortira, da zenu bije muz a neku drugu zenu neko blizak siluje. kredit na stan, dugogodisnji studenti, posttraumatski stres rata ili porodicnog nasilja, izbegnut svaki klise. znaci zamisli tu lepotu – covek je izbegnuo svaki tipican srpski klise da bi savrseno realno pokazao kako su nam zivoti klise 🙂 izbegnuta je patetika da ljubav ono dvoje pobedi i ona ga pretvori u odraslog coveka (aww mukicaaa) ili da budu pateticni kao awww the universe wouldn’t let us be together. film prikazuje ono sto se desava u klubu u krugu od 500 metara od bioskopskog planta pred kojem sedis. Naravno, razumem, ako zivis ovakvim zivotom i ides na ovakva mesta, naravno da ne vidis poentu filma i besan si jako jer se osecas prozvano. ali za decu koja upadaju u pubertet a jos nisu uspeli u kafanu, i roditelje koji upadaju u menopauzu, kao i mene koja obitavam u nekim sasvim drugacijim lokalima, ovo je sjajno. jedno je da ti pricaju o takvom zivotu. drugo je da sedis, gledas ga i pomislis – ovo se upravo desava u mom gradu. ovo isto. najlepse od svega, roditelji glumca se vole <3 plesu zajedno i svasta nesto i nisu se ni jednom posvadjali nema porodicnog nasilja kao pateticnog filmskog izgovora za karakter glumca. upravo kao i u realnom svetu :). ljudi kao i likovi u filmu jednostavno biraju svaki dan da budu retardi. kadar sa crvima mi je fantastican mada priznajem da je fora zastarela jako. pre nego sto sam se rodila jos. dugi kadrovi na njihovim licima dok muzika tresti su mi odlicni jer su oni odlicno odglumili delight koji prelazi u rezhanje ili stakleni pogled. obozavam detalj da onaj izbacivac sto ima dete pere dupe pod tusem, da se kad glumac legne u solarijum cuje zvuk przenja mesa, kao i kratki shot na poster – rebel without a cause. ono sa cime mislim da ljudi imaju problem je sto film nije dramatican. ni patetican. niti ima izgovore. ni uderdog pa da moze da se navija. svaki od tih likova je tu u svom malom zivotu koji je toliko mali da nije ni patetican ni tragican. eto toliko su im sitni zivoti. i tih sat i po filma je bukvalno akvarijum za zlatnu ribicu. nema nista pre njega i nema nista posle njega. svi ti likovi u filmu zivece tako do svoje smrti nepomereni ni na socijalnoj ni na bilo kojoj drugoj drustvenoj ili licnoj lestvici, kao i masa u klubu 500 metara dalje od bioskopa. nikad lepse i suptilnije nisam videla da je neko prikazao realnost. prelep wake up call

    1. Draga Tamara,
      zaista mi je drago da ti se dopao film i da si u njemu pronašla neki smisao. Ovo nije sarkazam niti mislim da “svaka krpa nađe zakrpu”. Sve ovo što si napisala je tačno, međutim moglo je daleko lepše i poetičnije da se izrazi filmskim jezikom. A školovani reditelj sa iole talenta bi to trebao i da zna. I da ume. Da, film ne sadrži ni jedan element “klasičnog” domaćeg filma u poslednjih 20 godina. Ali ne sadrži ni “Biser Bojane” pa je opet bolji film od ovog, sa svim svojim problemima. Film nije dramatičan. Film nema dramsku strukturu. Naime, svaki film mora da prati određena pravila. Poput pismenog zadatka iz srpskog. Dakle, mora da ima uvod, razradu i zaključak. “Afterparti” je kao sastav koji ima SAMO uvod. Publika upoznaje likove i njihovu okolinu kao i okolnosti u kojima se nalaze. I onda to ne ode nigde nego se naprosto završi. Filmovi po principu “jedan segment života nekih ljudi” iako prikazuju samo jedan segment i dalje moraju da prate napomenute okvire. Moja preporuka je da pogledaš film “Fame” (1980) Alana Parkera, koji se bavi životima grupe studenata Džulijarda po principu “evo tri meseca uvida u njihovu svakodnevnicu”.

      U svakom slučaju, hvala što si pročitala tekst, a pogotovo hvala što si našla vremena da ostaviš komentar.

      Pozdrav,
      Krunić

  7. sjajan tekst. to su domaci ”umetnici” koji misle da su uhvatili boga za muda a nemaju veze s mozgom. jos se zale da filmski centar ne podrzava mlade umetnike, pa zasto da podrzava kad snimaju gluposti? bacen novac

    1. Sasvim je ok da FCS podrži mladog umetnika. Međutim ako ti prvi film, a koji je tvoj životni projekat, nije dovoljno reprezentativan, dobar i smislen, onda nema više finansija batice, nego sad sam nađi pare za svoja nedela pa snimaj šta ‘oćeš. Jer si svoju šansu ispucao ninašta. Iovako godišnje režiju završi oko 10 duša. Valjda će jedan biti dobar. Mora. Statistika nalaže da mora.

  8. Krunicu, ne kaze se da film mora da ima uvod, razradu, zakljucak, nisi u osnovnoj skoli na casu srpskog. Kazem da si laik i tvrdim to, razmisljanje kvazi kriticara kao sto si ti je pogubno za film an general, “ja volim film i sad cu da ocenjujem i to ne ocenjujem, nego cu da grdi, jer sam zajeban i citiracu fore iz Simpsonsa, o da o da (lupkam nozicama o pod, piskim od srece, unakazicu nekog, he he), 20 ljudi mi lajkuje kritiku, grrrr, kako sam strog i opasan i veliki mudonja”. Ovo je tok misli svakog malog neostvarenog “profesora” iz jos manjeg mesta, u ovom slucaju TEBE. Film ima narativ kao strukturalnu celinu, u oviru narativa ima ekspoziciju, uzlaznu akciju, silaznu akciju, klimaks, epilog (doduse ovo navedeno zavisi od zanra, imas filmove koji dekonstruisu klasican narativ, fragmetarnu dramatrugiju, itd). Kod filmova kao sto je afterparti, koji su portret (zanr u zanru), protagonista je na neki nacin i dogadjaj sam po sebi (zato je obicno antiheroj), to ne znaci da se nista ne desava, to znaci da je klimaks uperen na njegov dozivljaj, a njegov dozivljavaj mozda nije klimaks, nije slus, kao sto je u svakom drugom holivudskom filmu, jer svaki drugi holivudski film je postavljen po matrici, odnosno zanrovski odredjen da ima jednu vrstu raspleta. Drugo, kako je ovo autorski film, reditelj ima pravo da bude samo posmatrac dogadjaja, on zadrzava pravo na to, ne mora nuzno da odabere epilog/kaznu za protagonistu kako bi publika imala satisfakciju, s namerom je izabran kraj koji je izabran, nije nepromisljen, samo nije dobro percipiran, sa tvoje strane. Nije mi jasno kako mozes da kritikujes nesto sto ne razumes, nije cak ni poenta u kritici vec u tvom losem smislu za humor, nepoznavanju i pre svega nerazumevanju filma per se. Glup si i vredjas druge ljude, nije FCS dao novac ili je dao malo manje nego sto bismo rekli za jednu trecinu, ne znas kako se doslo do novca i bulaznis, pises neosnovano, a nazivas se novinarem, samim tim sto imas blog. Lazes koliko i svi protiv kojih se boris, a mislis da si buntovnik. Vredjanje nema veze sa kritikom, a i ako ima, ima u slucaju kada holivud snimi film od 20 miliona dolara u kome svi glume kao po naredbi kako bi se jos obogatili. To sto si ti citao kritike na rotten tomatoes i to sto ti se dopalo ne znaci da i ti mozes da radis isto, prvo izbaci americki humor iz svog “humora” i pocni da se bavis istinom. Imas pravo da ti se ne svidja, imas pravo i da se izrazis preko mere dobrog ukusa, ali nemas pravo da vredjas, jer to nema veze sa umetnoscu. Ko si ti da kazes da neko ne moze umetnost ili moze ?. Ako si vec shvatio da zelis da kritikujes umetnost onda budi umetnik veci od umetnika koji je stvorio film koji nije dobar i ostani u granicama normalnog, dzentlmenskog ponasanja. Ovako mozemo da pomislimo samo da si kurva rezima, peder koji voli da da ga sisa ispod stola i jadni pateticni, wanna be reditelj, ljubomoran na Luku i njegov tim. To sto kazes da je biser bojane bolji film od afterpartija pokazuje tvoj nivo shvatanja filmskog jezika. Po kom osnovu je bolji ? Dramaturgija, seting, razvoj likova, stilski, rediteljski, montazno, glumacki, fotka? Kako je bolji, zanatski ces reci ? Kako ??? Ne znas, jer sve sto pises je bazirano na tvom licnom, neznalackom utisku, ja ti zato kazem- prekini da pises, ovo je frankenstajn kritika, smesan si, tebe lupkaju po ramenu i agituju da nastavis dalje, jer niko od njih nece javno da kaze sta misli. Ti si zrtveni kurac za pederbal i glupo prihvatas tu ulogu, kad im ne bude odgovaralo, za neki sledeci film, kome ces pokloniti paznju, prestace podrska, a svi ljudi koje si pljuvao, bez pokrica ili sa, setice se da si lupetao i jeo govna, a realno, nisi imao potrebu. Nauci nesto o filmu pre nego sto napises sledecu kritiku, budi malo covek u medjuvremenu, shvati da si pogresio izvini se ljudima, barem u sebi. Moram da kazem i da ekspozicija ima cetiri nacina na koji moze da se postavi, to isto ne znas, nemas blage veze, ne znas ni zasto je sad takva. Necu vise lekcije, sam nauci. Poenta je u mladima, mladi, koji su sami nasli novac, uz malu pomoc fcs- a, hteli su da naprave presek i ukazu na greske svoje generacije, a ne komercijalni film od koga ce kupiti stan i karati klinke u separeu Fristajlera. Pogotovo je zalosno sto takav covek kao ti postoji i sto pise o filmu, jedna obicna neznalica, obican kvazi proamericki pokusaj humora i obican zivot. Najvise ima takvih ljudi kao sto si ti, Bogovi placu sto postojite, najvise kad ne razumete umetnost. I da se razumemo, afterparti nije najbolji film, ima problema sa dinamikom, katkad i sa ritmom (nije isto), zbog dramaturske greske, koju nisi ni primetio, drugo reditelj nije do kraja precizan u svom izrazu, iako je precizno definsan kao mizogen, ali je poredjenje sa b. bojane isto kao da si rekao da je “legaly blonde” bolji film od “only god forgives” zato sto je OGF, Refna, los. To toliko nema veze sa vezom da ja sad povracam. I da, molim te prestani da pises, molim te, neznalica si i to je cinjenica. Da ne govorim o tome da to ocajno radis, nerviras svakoga ko ima mozak velicine musice. Citiracu Vokena iz true romance “nisam nikog ubio od 1992 itd”. Ja nisam napisao komentar od 92, ali citajuci ovo tvoje nakaradno govno nisam mogao da ne. Zelim samo dobro, ton je uskladjen tvom, tojest tvojoj “kritici” i vredjanju. I da, moram i ovo, toliko si angazovan da mladi reditelj ima jednu sansu i da mu se ne dozvoli vise nikad nista. Pitaj malo, a mislim da dobro znas, kako su dolazili do novca i koliko puta, ne gori, nego najgori, pa se vrati na ono sto sam ti rekao, izvini se, barem u sebi, jer si naneo nepravdu svima u ovom timu, koji je zeleo najbolje, a kao sto si rekao, prvi put im je. Za kraj, kako ono kaze Homer Bartu, kad ga davi. “Jebem te”. Sramotan si, ali oprosteno ti je. Necu te vise gnjaviti, sem uzivo kad se sretnemo.

    1. Dragi Dragane,
      iskreno sam fasciniran literarnim predlošcima koje pišeš ali i seksualnim projekcijama koje imaš. Iskreno, žao mi je što je tvoja ljubav ka reditelju neuzvraćena, imajući u vidu niz, genijalnih, ali ipak skaradnih kovanica koje mi upućuješ jer ne znaš kako da se izboriš sa svojim problemom. Možda bi za početak trebao da saopštiš svojim najbližima o čemu se tačno radi, to je neretko dobar prvi korak. Ako nisi siguran da će te razumeti, jer iz tvog pisanja stičem utisak da si veoma neshvaćen i verovatno odbačen od društva, mogu da ti preporučim nekoliko veoma dobrih profesionalaca koji će ti pomoći na tvom putku ka oporavku i usponu ka veličini čoveka koji stremiš da budeš.
      Sa druge strane kako sam odista zadivljen tvojom spisalačkom sposobnošću i kao nagradu za neizmernu zabavu koju su mi tvoji komentari pričinili ponudio bih ti da budeš gost-autor na blogu. Mislim da bi ti sjajno leglo. A i pomoglo… u oporavku.

      S’ ljubavlju,
      Krunić

  9. Evo moj utisak o filmu, odgledao sam film i nisam nikakav filmski poznavalac, vec obicni potrosac, dao pare za kartu i ajde da vidim sta se prikazuje u tom filmu. Odmah stekoh utisak da publika za ovaj film mora da budu underage klinci – jer oni jos uvek mogu da tripuju da ce imati takva iskustva u zivotu, mi matori znamo da je to i nemoguce i netacno i 90 posto izmisljeno…ali ok… Samo mali savet obicnog gledaoca za reditelja ubuduce: ja ne mogu i ne zanima me da tumacim sta si ti hteo da kazes nekim kadrovima,scenam,itd…mora da mi bude servirano gotovo ja samo da progutam – kapisch?
    Jel vi zaista ocekujete da mi obicna publika izvadimo olovku i tefter i onda krenemo sa analizom sta je pisac/reditelj hteo da kaze? Koga realno to zanima, osim vas samih iz ekipe filma i ostalih iz vase fele koji se vole kriticarima zvati…Ukapirajte vec jednom: obicna publika nije zainteresovana za neke izmisljene price nekih sankera/fuckera niti za super high tech tehnicku realizaciju (“jao sto je super fotografija” verovatno govori direktor fotografije.. a ono sve u nekom mraku nista se ne vidi… pa mislim se jebala te ta fotografija i taj fakultet…).

  10. Postoji čitava teorija o debelim, fizički i duhovno obogaljenim ljudima koji se bave pseudokritikom na svojim pseudo mikro blogovima, arhetipove poput Dimitrija Vojinova ne treba ni spominjati, oni su već postali deo popkulture . Kako je cela filmska scena mediokritetska tako i vi kao simptom iste ne možete biti drugačiji, dakle niste čak ni ozbiljan tumor već pre neka polna bolest. Asistirao sam na filmu koji spominješ i ne smatram ga savršenim, daleko od toga, ali ovo što si napisao zaista prevazilazi granice dobrog ukusa i u nekim delovima počinje da smrdi na klevetu, da ne koristim pravni termin “nematerijalnu štetu”. Kako ti je cilj bio da se nakačiš na tudji hajp, a ne da da pružiš bilo kakvu smislenu analizu , moglo bi se reći da si u tome uspeo. Ono u čemu nisi, jeste kreiranje objektivne, stručne i smislene filmske kritike, a to je najveća tragedija, tvoja i tebi sličnih. Ti nisi kritičar, ti si gledalac sa blogom, ono što pišeš na njemu su tvoje frustracije i utisci, spomenarsko infantilnog karaktera, pa bi bilo bolje da sajt preimenuješ u Krunićev Spomenar ili Radosnicu Celuloidne Mržnje.
    Ako smo, posle svega ovoga zaključili da si ti ustvari neki prilično neobrazovani, attention whore marginalac,
    https://www.youtube.com/watch?v=5Q1MnemVPVw&t=790s
    , koji se, u odsustvu ozbiljnih kritičarskih kružoka i institucija koje ima čak i susedna Hrvatska , može pomešati sa jednim, samo govori o ozbiljnom glibu u koji srpska kinematografija tone sve dublje. Svako ko tebe spominje kao referencu za bilo šta, ne može sebe smatrati ozbiljnim filmskim radnikom.
    Nisam siguran da te ovo zabavlja kao što si rekao, jer za mene, kao iskrenog filmofila predstavlja vrlo tužnu i razočaravajuću statistiku, a ako se u tome razilazimo onda si ti zaista duboko oštećena osoba.
    PS Nadam se da mi nećeš odgovoriti kao što to radiš sa svakim komentarom, jer to takodje pokazuje dokonost i odsustvo stila, a u medjuvremenu pročitaj Pazolinijev Jezik pisan akcijom i guglaj “semiotiku”, kolekcija blu rejeva te ne čini Dušanom Stojanovićem.

    1. Dragi Sale,
      hvala što pratiš moj lik i delo na internetu i hvala što si odvojio vreme da pročitaš tekst kao i da daš svoju kritiku istog. Drago mi je da si imao prilike da vidiš filmski svet iza kulisa kroz svoje asistiranje. Takođe, hvala za preporuku literature koju bih mogao da pročitam. Što se blu rejeva tiče, ako želiš da pogledaš neki, javi se da ti pozajmim.
      Što se dokonosti i odsustva stila tiče, moram da ti ukažem da grešiš jer ako si se već pomučio da sročiš prethodna tri pasusa, onda je moja dužnost, kao dobrog domaćinu na sopstvenom blogu, da ti kažem da sam pročitao svoj tekst i odobrio ga.

      Želim ti više sreće u narednim filmskim projektima
      Krunić

    1. Gospodine Velikilepi,
      sudeći po sklopu rečenice, nadimku i nezaokruženoj misli, rekao bih da je vaš problem veći no što sam ja u stanju da pomognem. Stoga biste možda trebali da se obratite nekoj od institucija koje su primerenije u rešavanju vaših nedoumica.

      Veoma mi je žao,
      Krunić

  11. Covece, koliko botovskih naleta…pa ja sam mislio da je ovaj fenomen psihopata koji se kriju iza interneta i laju rezervisan samo za politiku i sport. Kad ono i obrazovani filmski umetnici…sokiran sam :).

    Mozda si im dirnuo u ‘leb…jbg.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: