Skip to main content

Betmen protiv Supermena: Zora Pravednika (2016)

Betmen protiv Supermena: Zora Pravednika
Betmen protiv Supermena: Zora Pravednika

Nisam fan Zeka Snajdera. Njegov rimejk „Zore mrtvaca“ (2004) je nešto najdosadnije što sam pogledao. Verovatno jer je snimljen po principu kadar-za-kadar. A onda je usledio „300“ (2006), film koji je od Džerarda „Ovo je Sparta!“ Batlera napravio internacionalnu zvezdu. Iako je film bukvalna ekranizacija stripa, sa oživljenim panelima, meni se dopao. Bio sam oduševljen, štaviše. I sav srećan sam otrčao da gledam, glupo prevedene, „Nadzirače“ (2009). Grafička novela je jedna od boljih koje sam pročitao. Ekranizacija je jedan od najgorih filmova koje sam gledao. Predug i pretenciozan, izmenjen kako bi iznenadio fanove. Jedino čime sam ja bio iznenađen je velika plava CGI piša Dr Menhetna preko celog platna. Film je jedva povratio uložene pare. Usledilo je nešto što je zvučalo kao super ideja na papiru, sa sjajnim dizajnom ali UŽASNOM izvedbom – „Iznenadni udarac“ (2011). Originalni naziv je daleko prikladniji, „Sucker punch“, jer je film upravo to. Mislim da se niko nije nadao tolikoj količini besmislenog smeća i isforsiranih kul kadrova koji bi trebalo da nalože publiku. Ne znam samo koju, pošto je film pukao na blagajnama.

Ali, iz meni nepoznatog razloga, producenti su rešili da Zeku Snajderu pruže još jednu šansu da se dokaže kako ne ume umetnost. Posle Nolanove trilogije o Mračnom Vitezu, DC je poželeo da bude Marvel i da izgradi sopstveni univerzum gde će svaki junak da ima mračan i realističan origins story. Usledila je ekranizacija najpouznatijeg superheroja ikad, Supermena, u filmu „Čovek od Čelika“ (2013).

Predug i pre-pretenciozan film ostvaruje znatan uspeh. Iako nisam neki ljubitelj Supermenovog lika i dela, ne mogu da kažem da se nisam zabavio u bioskopu. Kako dizajnom Kriptona koji je preuzet iz nikada realizovane „Dine“ Alehandra Žodorovskog tako i činjenicom da su oba Supermenova oca najgori Robin Hudovi kinematografije – Rasel Krou i Kevin Kostner. Pošto je Kristofer Nolan bio producent, i verovatno je malo šljepao Snajdera po tintari kada ovaj počne da previše da luduje, film je umesto da bude šaren i pun boje, siv i tmuran. Gotovo depresivan. Ali polu-pristojno režiran i ok glumljen.

A onda je studio Vorner odlepio. Krenuli su da najavljuju svoju super-ekipu junaka – Ligu Pravednika (Justice League) kao odgovor na Marvelove Osvetnike. Bilo je tu puno dileme koga uvesti i kako i da li će svi imati svoj film pre no što se okupe. Odlučeno je da je najbolji način da se Liga okupi tokom drugog dela „Čoveka od Čelika“. I onda je krenuo pakao zvan „Betmev protiv Supermena: Zora Pravednika“ (2016).

Prvo su se fanovi pobunili jer kako to sada Betmen igra Bena Afleka. Pa onda zašto Wonder Woman, a ne neko drugi. Pa kako to sad Aquaman itd. Od svega toga, Betmen je najmanji problem. Aflek nije najbolji glumac nasvijet i u Beograd, ali nije ni katastofalan koliko jeste u „Betmen protiv Supermena“. Henri Kevil izgleda manje napucan nego u prvom Supermenu i ženski deo publike se požalio da je premalo nag. Osim toga glumac deluje kao da bi radije da bude na setu drugog dela „Man from U.N.C.L.E.“, negoli ovde. Džesi Ajzenberg se svojski trudi da dostigne poremećenost Džokera pokojnog Hita Ledžera. Jedino što mu ne uspeva. I to ne malo, već toliko maši da izgleda kao parodija u odnosu na Betfleka i Kevila.

Zek Snajder nema ni jedan prokleti kadar koji je pravi. Sve je korigovano, a CGI prži rožnjače i mozak. 3D je haotičan i besmislen, i nema neku preteranu primenu osim izazivanja mučnine kod gledaoca. Pogotovo kada dođe do šibanja. Takođe, reditelj bi voleo da je Majkl Bej. Jer sve eksplodira. Zgrade eksplodiraju, kola eksplodiraju, teroristi eksplodiraju, Supermen eksplodira… sve to u spektakularnoj 3D animaciji. E moj Zeče Snajdere, Majkl „eksplozija“ Bej jeste ludi megaloman koji sa svakim delom franšize pomalo ubije moje detinjstvo, ali je makar povremeno zabavan. A ti si samo… mentol koji ne ume umetnost. Možda je i do toga što se, verovatno, ova filmska adaptacija poklopila sa adaptacijom kuće Zeka Snajdera, koji nije stigao da dolazi na set pa je režirao iz bazena slušajući opise kadrova preko motorole,  govoreći: „Nema veze ako je malo nakrivo, sredićemo to u postu“.

Struktura filma ne postoji. Postoje scene povezane pod-zapletima i CGI-jem. Gluma je napustila ovo delo kao što je napustila i Mimu Karadžića. Sve bi trebalo da bude super-emotivno jer je iz vizure Betmena, ali nije. Verovano shvativši da neće biti plakanja između svake CGI eksplozije, reditelj se odlučio da te scene zameni sa još CGI-ja. Snajderov Betmen nema nikakve dileme da ubije negativce. Jeste da ih ne ubije golim rukama, ali nema moralnih problema da izrešeta i digne u vazduh zgradu ili konvoj ispunjen zlikovcima. Ima čak i scena, sna doduše, u kojoj pokosi neke teroriste kalašnjikovim. Supermen je čas sveprisutan i svemoćan, čas odsutan i mentalno zaostao. Scena u kojoj se povinuje Leksu Lutoru je nešto najmaloumnije što sam video u skorije vreme.

Ipak, postoji scena koja je čista pobeda. A to je ona u kojoj Betmen, koji se do pre minut mlatio sa Supermenom, kaže majci Čoveka od Čelika da ne brine jer je on „prijatelj njenog sina“! Da je ovaj film režirao Zravko Šotra imao bi više smisla! Doduše, nije teško zamisliti Ivana Bosiljčića kao Betmena i Miloša Bikovića kao Supermena. Da, to je TAJ nivo treša.

„Betmev protiv Supermena: Zora Pravednika“ je teror po sive ćelije. A terorizam je strašna, strašna stvar. I zato učinimo da svet bude bolje mesto. Pomozimo Zeku Snajderu i njegovim fanovima da izvrše sepuku. Tako smo korak bliže ka večnom proleću i jednorozima.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: