Skip to main content

“Crna Zorica”, konferencija za štampu

Plakat
Plakat za film

15. III u Godini Apokalipse održana je novinarska projekcija filma „Crna Zorica“, kao i konferencija za štampu u Domu Omladine u 10h. Ako se pitate zašto ovako rano mislim da se odgovor krije u nameri distributera da smanje besplatno gledanje filmova od strane novinarske rodbine, dece, drugara i ostalih persona non grata.

Za zainteresovane, „Crna Zorica“ je crnohumorna „bajka“ sa sledećim zapletom:

Zorica (Ljuma Penov) je devojka sa sela lociranog negde u istočnoj Srbiji, koja sa sobom nosi prokletstvo. Od kada se njena prva ljubav misteriozno udavila u reci svi muškarci u njenoj blizini umiru na najčudnije načine. Ljutiti seljani su joj zbog toga nadenuli nadimak „poljubac smrti“. Priča se komplikuje kada Mane (Branislav Trifunović), tvrdoglavi policajac iz velikog grada koji ne veruje u „bapske priče“ i veštičarenje, pokušava da otkrije da li je Zorica zaista serijski ubica, ili samo devojka željna ljubavi.

Sinopsis je preuzet sa MAXELL DVD-R koji su mi dali kada sam se ubeležio na ulazu u bioskopsku salu. Da se zna. Kako do sada nisam bio u renoviranom Domu Omladine, moram priznati da se stvari i nisu baš previše popravile. Bioskop je tamo gde je i nekada bio, u podrumu, samo što su sada sedišta zamenjena kancelarijskim stolicama vrlo neudobne izrade. Imajte na umu da sam dobro tapaciran te mogu misliti kako je ljudima sa koščatijom pozadinom. Mada, objašnjenje možda leži u tome što u Srbiji se podrazumeva da patiš za umetnost. Jer to je jedini pravi način da se ona razume.

Što se filma tiče, imao je neverovatnog potencijala da bude odlična avanturistička komedija. Na žalost omanuo je na više polja a pogotovo sa izborom glavne junakinje koja glumi kao u studentskoj vežbi za II godinu režije. To je ono kada glumci treba ne samo da su prisutni no imaju i neki tekst za izgovoriti. Preglumljuje, nije sigurna u svoje okruženje… potpuni pakao. Kada treba da poljubi svog filmskog partnera (jeftinijeg brata Trifunović, koga zna sa Akademije) napravi facu kao da su joj natrljali usta sapunom. Druga glumačka omaška je Mirjana Karanović, koja se mimoišla sa glumom (Mima Karadžić faktor 50). Mislim da to nije u potpunosti njena krivica već neumeće reditelja. Pod time mislim na OBA reditelja. Da, da, ovaj film ih ima dva. Koji su bračni par. Dodatna šizofrenija na iovako konfuznom i haotičnom setu. No glumci kažu kako im je bilo ok raditi sa dva reditelja, jer onda imaju izbor. Eh ti glumci samo traže razlog da šmiraju. Filmu, takođe, fali dinamika iako traje svega 80 minuta.

Ono što je veoma zanimljivo je da Bane Trifunović, koji je obično kuvana noga, ovde funkcioniše savršeno. Ne znam da li je to produkt neverovatno visokog Mima Karadžić faktora ostalih aktera ili mu se nešto desilo pa je počeo da glumi. Pohvalno je i to što reditelji nisu bili u fazonu da naprave TV seriju, što je danas trend u domaćoj kinematografiji, već su snimili onoliko materijala koliko im je potrebno. I šale su, za promenu, duhovite, iako loše prenesene sa papira na srebrno platno.

Što se „kolega“ novinara tiče i ovaj put su se pokazali kao potpuno nekompetentna sorta. Htedoh reći bagra. Kasnili su pola sata na početak projekcije, a na pauzi između filma i konferencije su se otimali o kafu, šećer i vodu. Bilo je predviđeno da svako uzme kafu i vodu, ali neku su uzeli tri kafe odjednom i nekoliko voda za posle. Znam da je život težak, ali zar baš morate da budete toliko bahati? Sva sreća da nije bilo hrane, inače bi bila tuča. Takođe moram primetiti da je većina prestala da se kupa, mahom starijih gospođa, i da vonja unaokolo. Ako su uzeli besplatnu vodu da bi se zaprali, onda molim za oproštaj. Ali… čisto sumnjam.

No, najbolji pokazatelj novinarske neizainteresovanosti za film je to što su se pojavili neki ljudi na konferenciji za štampu, koji iako nisu videli film raspitivali su se o estetici i pravili poređenja napamet! Takođe su pitali za distribuciju u Grčkoj ali ne i za regionalnu distribuciju. Sva sreća pa je gospodin Stefan Bundalo uputio prisutne. Malo li je što su glumci i voditelji i prezenteri i promoteri i PR… samo im još fali da budu i novinari. Ali ono što me NAJVIŠE nervira jeste to što se niko ne predstavlja kada govori. Svi imaju neka pitanja, svi su bitni, a nigde imena. To je to čuveno „kućno vaspitanje“ u intelektualaca.

Šta još? Ah, da, bitno je još napomenuti i da će „Crna Zorica“ otvariti CINEPLEXX u Krajujevcu. Domaća premijera je zakazana za 20. III u 20:30h u Sava Centru.

I za kraj: iako mislim da „Crna Zorica“ pati od mnogih dečijih bolesti lepo sam se zabavio i mislim da je vredna bioskopske karte. Ako išta, drugačija je od standardne domaće celuloidne ponude. Stoga, ajd u bioskop.

Crna Zorica 1
Stefan Bundalo, Ljuma Penov, Branislav Trifunović i Hristina Hatziharalabous (rediteljka/scenarista)
Crna Zorica 2
Ekipa filma “Crna Zorica” (2012)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: