Skip to main content

Džon Karpenter

Stvor (1982)
Stvor (1982)

Džon Hauard Karpenter rođen je 16. januara 1948. godine u mestu Kartidž. Još kao mali se zainteresova za film, pogotovo za vesterne Hauarda Hoksa i Džona Forda, i krenuo da snima 8mm filmove još pre no što je ušao u pubertet. Po završetku srednje škole upisao je filmsku režiju na univerzitetu u Kaliforniji, ali je napustio studije kako bi se posvetio snimanju filmova.

Tokom 1969. godine, Karpenter režira svoj prvi kratkometražni film „Kapetan voajer“ koji je sadržao podosta elemenata kasnije razrađenih u „Noći veštica“ (1978). Tokom 1970. godine sarađuje sa Džonom Longenekerom na filmu „Vaskrsenje Bronko Bilija“, koji dobija Oskara za najbolju kratku igranu formu. Pored priznanja, film biva uvećan na 35mm i prikazivan širom Amerike pune dve godine!

Tamna zvezda (1974)
Tamna zvezda (1974)

Prvo dugometražno delo „Tamna zvezda“ Karpenter snima 1974. godine, u saradnji sa Denom O’Banonom koji je, pozajmivši dobar deo Karpenterovih ideja, kasnije napisao „Osmog putnika“ (1979). „Tamna zvezda“ je navnodno koštala svega 60.000 dolara te su Karpenter i O’Banon radili većinu stvari istovremeno. Džon je režirao, komponovao muziku, producirao i pisao, a Den je glumio i radio specijalne efekte. Ova naučno-fantastična satira postaje instant kultni hit, a Karpenter počinje da važi za reditelja koji je u stanju da se izbori sa mikro-budžetom. Sa druge strane, O’Banonovi efekti zapadaju za oko Džordžu Lukasu koji ga unajmljuje da radi na „Ratovima zvezda“ (1977).

Napad na policijsku stanicu 13 (1976)
Napad na policijsku stanicu 13 (1976)

Naredni projekat, „Napad na policijsku stanicu 13“ (1976) je mahom bio inspirisan filmom „Rio Bravo“ (1959) Hauarda Hoksa. I ovde je Karpenter režirao, pisao scenario i muziku ali i montirao film pod pseudonimom Džon T. Čens, što je zapravo ime lika Džona Vejna u Hoksovom filmu. Takođe, Karpenter po prvi put sarađuje sa Debrom Hil, koja će mu postati desna ruka u budućim projektima.

Noć veštica (1979)
Noć veštica (1979)

Tokom 1978 godine na veliko platno stiže Karpenterova vizija nezaustavljivog i sveprisutnog terora – „Noć veštica“. Ovaj film je praktično stvorio novi podžanr horora – slešer. Kritika je oduševljeno prigrlila delo a publika pohrlila u bioskope. Reditelj postaje zaštitno lice horora. Sada već ikonična muzička tema „Noći veštica“ je inspirisana kompozicijama grupe Goblin, pogotovo onim za film „Suspiria“ (1977) Daria Arđenta. Po završetku snimanja, Karpenter počinje rad na TV filmu „Neko me posmatra“ (1978) gde upoznaje svoju buduću suprugu, glumicu Adrijen Barbo.

Magla (1980)
Magla (1980)

Sledi „Magla“ (1980), jedan od retkih filmova koje je režirao a kojima nije bio zadovoljan. U trajanju od svega 80 minuta, film biva prekratak za bioskope. Pored toga nije bio nimalo strašan. Da bi se nekako iskobeljao, Karpenter je snimio potpuno novi uvod i pregršt dodatnih scena, praktično izmišljenih na licu mesta. Iako je imao mnogostruku zaradu, reditelj smarta ovaj naslov za svoje neomiljenije delo.

Bekstvo iz Njujorka (1981)
Bekstvo iz Njujorka (1981)

Naredne godine snima „Bekstvo iz Njujorka“ gde sarađuje sa Kurtom Raselom koga je upoznao na snimanju TV filma o Elvisu. „Bekstvo iz Njujorka“ žanj+e blagajne i postaje jedan od najprofitabilnijih Karpenterovih filmova. Sledi adaptacija novele Džona Kembela „Ko to tamo ide?“ za studio Univerzal, nazvana „Stvor“ (1982). Ovaj naslov pored „Princa tame“ (1987) i „U ustima ludila“ (1994) čini rediteljevu „Trilogiju apokalipse“.

Stvor (1982)
Stvor (1982)

Neposredno po završetku snimanja, studio je ponudio Karpenteru da adaptira roman Stivena Kinga – „Potpaljivačica“. Reditelj kreće u pred produkciju i za glavnu ulogu angažuje dvanaestogodišnju glumicu Dženifer Koneli, kojoj bi ovo bila prva filmska uloga a ne tamo neki Leoneov spektakl „Bilo jednom u Americi“ (1984), dok bi antagonista bio Bert Lankester. Međutim…

„Stvor“ doživljava neuspeh na blagajnama, mahom jer publika nije bila spremna na mračni, nasilni SF sa vanzemaljcem. Pogotovo ne posle sjajne porodične zabave za sve zvane „ET“ (1982) koju je isti studio distribuirao nekoliko meseci ranije. Univerzal otpušta Karpentera i dodeljuje „Potpaljivačicu“ Marku L. Lesteru, a glavne uloge dobijaju Dru Barimur i Džordž C. Skot.

Kristina: auto ubica (1983)
Kristina: auto ubica (1983)

No, 1983. godine, Karpenter radi adaptaciju drugog Kingovog romana – „Kristina: auto ubica“. Iako je film doživeo neverovatan uspeh, reditelj tvrdi kako je prihvatio ovaj posao jer mu je jedino to bilo ponuđeno.

Čovek sa zvezda (1984)
Čovek sa zvezda (1984)

Studio Kolumbija, pošto ih je odbio prvobitini izbor – Džon Bedhem, angažuje Karpentera da realizuje film „Čovek sa zvezda“ (1984) koji bi producirao Majkl Daglas. Zanimljivo je to što je studio odabrao ovaj scenario umesto „ET-ja“ (1982), što je nateralo Spilberga da se obrati Univerzalu. Iako je Karpenter želeo da angažuje ili Toma Kruza ili Kevina Bejkona, studio je glavnu ulogu dao Džefu Bridžizu koji pak dobija nominaciju za Oskara i Zlatni globus. Po završetku snimanja, reditelj se razvodi od Adrijen Barbo i ženi svoju dugogodišnju saradnicu, asistentkinju i producenta Sendi King.

Velike nevolje u Maloj Kini (1986)
Velike nevolje u Maloj Kini (1986)

Delovalo je kao da se Karpenter povratio od gubitka zvanog „Stvor“ ali njegov sledeći film „Velike nevolje u Maloj Kini“ (1986), u kome takođe glumi Kurt Rasel, doživljava još gori poraz na blagajnama. Publika naprosto nije bila spremna na akcioni film kombinovan sa kung fu tučama i istočnjačkom mitologijom. Sve ono što će 13 godina kasnije ponovo uraditi „Matriks“ (1999), tada, braće Vačovski. Iako se danas smatra kultnim klasikom, „Velike nevolje u Maloj Kini“ su koštale sudio malo bogatstvo od koga su uspele da povrate samo delić. Karpenter je bio primoran da se vrati snimanju niskobudžetnih horora poput „Princa tame“ (1987), sa ničim izazvanom pojavom Alisa Kupera kao klošara koji ubija ljude volanom od bicikla, i „Oni žive“ (1988) sa Rodi Pajperom, i više nikada nije uspeo da se vrati u mejnstrim vode. Mada, „Oni žive“ će ući u istoriju kao delo sa jednom od boljih improvizovanih tuča ikada zabeleženih filmskom trakom.

Oni žive (1988)
Oni žive (1988)

Tokom 1989. godine, Vilijem Piter Blati je ponudio Karpenteru da režira adaptaciju njegovog romana „Legija“, reimenovan u „Isterivač đavola III“. Saradnja nije uspela jer su se autor i reditelj posvađali oko kraja filma. Na kraju je Blati sam režirao adaptaciju.

Memoari nevidljivog čoveka (1992)
Memoari nevidljivog čoveka (1992)

Tokom 90-tih, Karpenter ima niz promašaja. „Memoari nevidljivog čoveka“ (1992) sa Čevi Čejsom i Deril Hanom koji najbolje funkcioniše kao SF/triler a ponajmanje kao komedija. Što se strašno trudi da bude. Takođe, praktični efekti u ovom filmu su gotovo neprevaziđeni i dan danas.

Selo prokletih (1995)
Selo prokletih (1995)

Sledi „Selo prokletih“ (1995) sa Kristofer Rivom i Markom Hamilom. Ovo je poslednji Rivov film pre pogubnog pada sa konja. Na žalost publika nije bila voljna da gleda novu verziju istoimenog filma iz 1960. godine. Karpenter potom snima sopstveni omaž H.P. Lavkraftu i Stivenu Kingu nazvan „U ustima ludila“ (1995) sa Semom Nilom i Jurgenom Prohnovom. Iako je ovaj film nešto najlavkraftovskije snimljeno do danas, publika ga nije razumela, mahom usled lošeg marketinga i glasa da reditelj više nije u stanju da snimi dobar film.

U ustima ludila (1994)
U ustima ludila (1994)

Sledi relativni rimejl „Bekstva iz Njujorka“ nazvan „Bekstvo iz LA“ (1996) sa Kurtom Raselom, čiji je najveći promašaj užasno inkorporirani CGI, i relativno zabavan vestern maskiran u horor „Vampiri“ (1998) sa Džejmsom Vudsom.

Vampiri (1998)
Vampiri (1998)

Početkom 1998. godine, Džejmi Li Kertis se obratila Karpenteru u želji da ga angažuje da režira nastavak filma koji ju je proslavio – „Noći veštica“, naslovljen „Noć veštica: H20“. Reditelj je tražio višemilionski iznos kao nadoknadu za nikada isplaćeni honorar od originalnog naslova. Međutim, producenti su odbili da plate Karpenteru traženi iznos, te je saradnja pala u vodu.

Duhovi sa Marsa (2001)
Duhovi sa Marsa (2001)

Posle totalnog kolapsa filma „Duhovi sa Marsa“ (2001), Karpenter se povlači sa scene. Nekoliko godina kasnije, vraća se da režira jednu od najboljih epizoda Šoutajmovog serijala „Gospodari horora“„Cigarette Burns“ (2005)! Naredne godine, za isti serijal, režira daleko slabiju epizodu „Pro-Life“. Pola decenije kasnije, vraća se na veliko platno sa filmom „Odelenje“ (2010) sa Amber Herd u glavnoj ulozi. Gledaoci i kritičari su sahranili film.

Masters of Horror: Cigarette Burns (2005)
Masters of Horror: Cigarette Burns (2005)

Tokom iste godine, na internetu su se pojavili probni snimci za potencijalnu ekranizaciju čuvenog stripa Rendija Kvina „Darkchylde“ koji je Karpenter trebao da režira. Međutim, projekat nikada nije realizovan. Ogorčen na filmsku industriju Karpenter se okreće muzici, i tokom 2015. godine na tržištu se pojavljuje njegov prvi album nazvan „Lost Themes“, da bi naredne godine izašao „Lost Themes II“. Narednu, 2016. godinu, Karpenter započinje svetskom turnejom na kojoj nastupa sa svojim sinom Kodijem i još nekolicinom muzičara.

Odelenje (2010)
Odelenje (2010)

Iako odbačen od Holivuda, Karpenter će ostati zapamćen u istoriji filma kao kultni reditelj. Njegov vizuelni stil koji se sastoji od minimalnog osvetljenja i odlične fotografije, inovativnih upotreba stedikema, a sve to upotpunjeno elektonskom muzikom koju je sam komponovao, su očarali mnoge nadolazeće generacije filmadžija. Zanimljivo je da se Karpenter protivio klasičnom widescreen formatu slike (16:9 iliti 1.85:1), te je poput svog idola Džona Forda, sve snimao „epski“ iliti anamorfnim objektivima (mahom 2.35:1 promer slike). Osim često imitiranog stila, njegove kompozicije su inspirisale novi muzički pravac nazvan New Retro Wave, gde Karpenter ima, praktično, sopstveni podžanr nazvan Darkwave.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

One thought to “Džon Karpenter”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: