Skip to main content

Džon Milijus

Švarceneger i Milijus na setu "Konana varvarina" (1982)
Švarceneger i Milijus na setu “Konana” (1982)

Džon Milijus rođen je 11. aprila 1944. godine u Sent Luisu, država Mizuri. Taman kada je krenuo u prvi razred osnovne škole, njegov otac, inače obućar, je prodao svoju radnju i preselio celu porodicu u Kaliforniju. Džon je svo svoje slobodno vreme provodio na plaži gde je naučio da surfuje. Otac nije imao razumevanja za hobi svog sina i strahovao je da će upasti u loše društvo i odati se porocima. Sa četrnaest godina roditelji šalju Milijusa mlađeg u privatnu školu u Koloradu, jer nisu znali kako da izađu na kraj sa energičnim detetom. Nemajući puno izbora Džon se okreće čitanju i počinje da piše svoje prve priče.

„Naučio sam veoma rano kako da pišem u bilo kom stilu. Mogao sam pisati kao Hemingvej, Melvil, Konrad ili Džek Keruak… bilo mi je sve jedno“ rekao je jednom prilikom reditelj. Iako je stil pisanja bio poput velikih majstora, priče su se pak vrtele oko surfera i legendi koje je Milijus slušao na plažama zapadne obale.

Kasnih 60-tih godina XX veka, Džon je pokušao da se prijavi u vojsku i ode u Vijetnam, ali je odbijen usled hronične astme. „Bio sam potpuno poražen. Propustio sam šansu da odem u svoj rat. Od tog trenutka, rat postaje moja večita opsesija.“ – rekao je reditelj u intervjuu iz 2007. godine.

Posle odbijanja od strane vojske, Milijus je razmišljao da bude istoričar ili umetnik. Jedne večeri je, bazajući po plažama Havaja, naleteo na bioskop koji je prikazivao film Akire Kurosave. I onda mu je sinulo: „Čitavog života sam trenirao da budem general. Kako mi to nije pošlo za rukom postao sam nešto najpribližnije tome – filmski reditelj.“ Vratio se u Kaliforniju i upisao njihov ekvivalent FDU-a. Ovde je upoznao čitavu generaciju budućih filmadžija: Džordža Lukasa, Randala Klajsera, Dona Gluta i Bazila Poleudorisa.

U početku, Milijus nije želeo da se preterano ističe među svojim vršnjacima. „Moje ambicije kao reditelja nisu sezale dalje od B vesterna. Nisam želeo da budem Alfred Hičkok ili Luis B. Mejer. Više sam želeo da budem Bad Botičer ili tako neko… možda Džon Ford. Definitivno Džon Ford.“

1967. godine za svoj završni ispit Milijus pravi animirani film „Marselo, o kako mi je dosadno“ koji je montirao Džordž Lukas. Ova kratka animacija osvaja prvo mestu na Nacionalnom studentskom filmskom festivalu i osim što biva prikazivano širom zemlje, takođe kupi i veoma pozitivne kritike od strane novina. Reditelju je ponuđen posao u industriji crtaća, ali je odbio jer nije video sebe kako sedi i crta u krug. U ovom periodu je napisao i svoja prva dva originalna scenrija „Los gringos“ i „Krajnje sredstvo“.

Da bi preživeo, zapošljava se u kompaniji Amerikan Internešnl Pikčrs (AIP) gde je čitao scenarija za potencijalnu realizaciju zajedno sa kolegom iz klupe – Vilardom Hajkom. Njih dvojica su u saradnji sa producentom Larijem Gordonom napisali scenario za film „Đavolja osmorka“ (1969) koji je režirao Bart Toper.

1968. godine Milijus dobija i svog prvog agenta usled pominjanja u članku magazina Tajm. Istovremeno dobija i svoje prve pisane zadatke u vidu scenarija za „Teksašanina“ i „Kamiondžiju“. Vrlo nezadovoljan učinkom, kao i petljanjem starešina studija u proces pisanja, Milijus donosi odluku da bude samostalan. Njegov prvi „nezavisni“ scenario je za film „Džeremaja Džonson“ (1972) sa Robertom Redfordom u naslovnoj ulozi. Pisani predložak je prodao studiju Vorner za oko 5.000 dolara u gotovini. Iako mu je ponuđeno da radi scenario za vestern „Nečista igra“ (1971) sa Džejmsom Garnerom i Luis Goset Juniorom, Milijus se opredeljuje da radi nešto daleko bliže sopstvenim idejama – „Apokalipsu danas“ (1979) Frensisa Forda Kopole.

„Ono što me je privuklo „Apokalipsi“ je Frensisov stav prema pisanju. Umesto da me tera da prerađujem tuđe rečenice i ideje, pustio me je da razvijem sopstveni stil i tok misli. Jedan od dražih životnih momenata je vreme provedeno pišući taj scenario.“

Film je prvobitno trebao da režira Džordž Lukas, ali neuspeh „THX1138“ (1971) je odložio produkciju do daljnjeg. Lukas se okrenuo realizaciji manje ambicioznog filma „Američki grafiti“, a Kopola je uveliko bio u pripremama za „Kuma“ (1972).

U međuvremenu, Vorner je zadovoljan učinkom na „Džeremaji Džonsonu“ dao Milijusu da popravi scenario za novi hit film Klinta Istvuda o Prljavom inspektoru Hariju – „Škorpion ubija“ (1971). Ovde, čuveni scenarista dodaje kultne rečenice: „Hajde, ulepšaj mi dan” i “Zapitaj se jedno, ‘da li imam sreće?’ Pa, imaš li, propalice?”.

Odmah potpom piše scenario za „Život i doba sudije Roja Bina“ (1972) koji je prodao za basloslovne pare u zamenu da ne režira. Film je režirao Džon Hjuston sa Polom Njumenom u glavnoj ulozi. Zatim sledi nastavak avantura Prljavog Harija – „Prljavi inspektor Hari“ (1973). Kao veliki ljubitelj oružja, Milijus bi ponekada tražio da deo isplate bude u antikvarnom naoružanju. Tako je naplatio deo novca od „Džeremaje Džonsona“ i „Prljavog inspektora Harija“. Scenarista poseduje i originalni Magnum .44 proizveden za potrebe filma.

Milijus je želeo da se okuša i u režiji te je ponudio svom bivšem poslodavcu, Amerikan Internešn Pikčrs, scenario za film o čuvenom gangsteru Dilindžeru upola cene u zamenu da ga puste da stane iza kamere. „Dilindžer“ (1973) sa Vorenom Outsom je doživeo osrednji uspeh, ali ipak dovoljan da ga kontemporarni hroničari filma stave u isti koš sa tek stasalom generacijom filmadžija zvanom „Novi Holivud“: Džordžom Lukasom, Frensisom Fordom Kopolom, Terensom Malikom i Martinom Skorsezeom.

Sledeći Milijusov film, „Vetar i lav“ (1975) sa Šonom Konerijem, ga definitivno ustoličuje kao relevantnog reditelja, čime mu se otvaraju vrata za autobiografsku priču o surferima i Vijetnamskom ratu – „Velika sreda“ (1978). Iako je propao na blagajnama, film je stekao kultni status sa pojavom video distribucije. Iste godine, Kopola najzad uspeva da ekranizuje „Apokalipsu danas“ i time uspostavlja Milijusa kao jednog od najboljih scenarista XX veka. Stiven Spilberg je dao „svom omiljenom zen-anarhisti“ da pročita scenario za „Ajkulu“ (1975). Milijus je dodao scenu monologa Roberta Šoa o brodu USS Indijanapolis.

Vredno je pomena da je Milijus trampio udeo svog filma „Velika Sreda“ sa Spilbergom i Lukasom za udeo u filmovima „Bliski susret treće vrste“ i „Ratovi zvezda“ i od toga zgrnuo malo bogatstvo. Od ovih para, on pravi sopstvenu produkcijsku kuću – „The A Team“. Pod ovim nazivom je producirao prvi hit Roberta Zemekisa „Polovni automobili“ (1980) sa Kurtom Raselom, „U podzemlju seksa“ (1979) Pola Šredera sa Džordž C. Skotom, „Izuzetna hrabrost“ Teda Kočifa sa Džinom Hekmanom i „1941“ Stivena Spilberga sa… pa, sa svima. Osim što je producirao „1941“, Džon je napisao i predložak po kome je nastao scenario.

Međutim najveći profesionalni uspeh Milijus doživljava tek sa ekranizacijom sopstvenog scenarija nastalog po stripskom predlošku Roberta E. Hauarda – „Konan varvarin“ (1982). Ovaj film je takođe u zvezde vinuo i do tada nepoznatog Arnolda Švarcenegera. Pored večnog prijateljstva sa Mister Univerzumom, reditelj je kući poneo i Konanov mač. Jedinu preostalu kopiju.

Usledio je prvi pravi američki partizanski film – „Crvena zora“ (1984) sa Patrikom Svejzijem koji će svega nekoliko godina kasnije steći svetsku slavu u filmu „Prljavi ples“ (1987). Ovo delo je takođe i debi za mladog Čarlija Šina.

Međutim, iako besprekorno snimljeni, naredni filmovi nisu naišli na odobravanje publike: „Pozdrav kralju“ (1989) i „Uljezov let“ (1991) su propali na blagajnama. Kako je Holivud već tada ulazio u doba hiperprodukcije, studiji nisu bili voljni da ulažu preveliki novac u reditelja čija su poslednja dva filma bila neuspešna. No, Milijus i dalje biva tražen kao scenarista, te je napisao scenarija za dva filma Voltera Hila: „Bez milosti“ (1987) sa Nikom Noltijem i „Džeronimo: Američka legenda“ (1993) sa Džinom Hekmanom. Takođe je napisao i scenario za „Jasnu i neposrednu opasnost“ (1994) sa Harisonom Fordom.

1997. godine je napisao i režirao TV film/mini seriju „Grubi jahači“ sa Tomom Berindžerom. Film se bavi jednim delom života Teodora “Tedija“ Ruzvelta, jednog od najživopisnijih američkih predsednika. Iako se u više navrata bavio Ruzveltom, delom u ovoj TV drami, a delom u filmu „Vetar i lav“ (1975), Milijus smatra da je preveliki fan i da nije u stanju da napiše ili snimi film samo o njemu. U ovom periodu, Milijus prestaje da surfuje usled zdravstvenih problema. Iste godine dopisuje i scene za „Spasavanje redova Rajana“ Stivena Spilberga.

2005. godine, u saradnji sa kablovskom kućom HBO, Milijus kreira, piše i donekle režira seriju „Rim“ koja je u to vreme bila najskuplji televizijski projekat u istoriji i pobrala mnoge nagrade. Takođe se okušao i kao scenarista video igara, „Medal of Honor: European Assault“ (2005) i „Homefront“ (2011) koji je zapravo samo adaptacija „Crvene zore“ (1984).

Na žalost, pred kraj prve dekade XXI veka, Milijus doživljava dve nesreće: jedan od njegovih bliskih prijatelja koji mu je bio i računovođa je naprasto rešio da opljačka reditelja i povuče se u neke mirnije, južnije, krajeve. Neposredno potom, Milijus doživljava moždani udar koji ga je ostavio nemog i paralizovanog. Uz pomoć prijatelja i porodice uspeo je da se oporavi, ali malo je verovatno da će se ikada više baviti filmom. Iako Arnold Švarceneger priča na sva zvona kako će dovesti svog omiljenog reditelja – Milijusa da režira „Legendu o Konanu“ koji bi trebalo da se snima u skorijoj budućnosti.

Pored toga što je iza sebe ostavio veoma upečatljiva dela, Milijus će ostati zapamćen i kao inspiracija za nekoliko likova: Voltera Šobčaka u „Velikom Lebovskom“ braće Koen i Džona Milnera u „Američkim grafitima“ Džordža Lukasa. Takođe, ovaj zen-anarhista je i jedan od osnivača Ultimativnog Fajta (UFC) i njegova je ideja da ring bude oktagonalan. 2013. godine je izašao dokumentarac koji se bavi likom i delom Džona Milijusa, jednostavno nazvan – „Milijus“.

(tekst objavljen u septembarskom katalogu Kinoteke za 2015.)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: