Skip to main content

Džon Snou vs Vezuv a.k.a. „Pompeja“ (2014)

pompeja
Pompeja

Pol V.S. Anderson, čovek poznat po tome što nam je podario franšize poput Mortal Kombata ili Resident Evil-a („Pritajeno Zlo“ mi je oduvek zvučalo kao neki kung-fu horor za pet dinara) ali i filmova poput „Alien vs Predator“ ili pak najbolji film u karijeri „Event Horizon“ (poznat i kao ukleta kuća u svemiru). Doduše, Pol je možda poznatiji po tome što je suprug Mile Jovović, no o tome drugom prilikom. Posle relativnog uspeha reinkarnacije „Tri Musketara“ (2011) gospodin Anderson je rešio da nam podari još jedan istorijski film pun nerelevantnih istorijskih činjenica i CGI destrukcije – „Pompeju“.

O čemu se radi?

O istorijskoj fikciji spakovanoj u nekoliko dana oko i tokom erupcije Vezuva sa Kit Haringtonom u glavnoj ulozi. Domaćoj publici je ovaj dečak više poznat kao Džon Sno u seriji „Igra Prestola“. Mada, čuo sam od nekih u bioskopu da je poznat i kao „(onaj) lepi batica“. Društvo mu prave Kifer Saterlend, daleko poznatiji kao Džek Bauer; Emili Brauning, poznata i kao „ona mala bleda iz onog filma Zeka Snajdera sa nekim ribama u ludaji“; Džesika Lukas, poznata i kao ona dobra riba iz one serije o kultu; i Adewale Akinnuoye-Agbaje (ja zaista ne znam kako se ovo izgovara, kom. aut.), poznatiji i kao gospodin Eko iz serije „Lost“. Kad malo bolje razmislim, nisam siguran da u filmu ima i jedan filmski glumac osim Saterlenda koji je tu više novih zuba radi no što se vraća na veliko platno.

Pol V.S. Anderson se pokazao kao vrlo korektan reditelj i jedan od retkih koji pravi filmove za zabavu publike bez nekih poruka i pouka od kojih moderna kinematografija ne zna šta će.

„Pompeja“ možda nije istorijski najtačniji film koji ste gledali, ali garantujem da ćete se dobro zabaviti i nećete biti zbunjeni time što ste upravo gledali.

A sada, za one sa strpljenjem, spojleri i ko, šta i kako:

Film „Pompeja“ počinje u „Severnoj Bretanji“, opskurnom geografskom području jer nije u redu reći – Škotska, sa pokoljem jednog sela gde „lepi batica“ kao dečak prisustvuje obezglavljivanju svojih roditelja od strane rimske horde predvođe nemilosrdnim Korvom (Kifer Saterlend) čiji zubi ulivaju strahopoštovanje. „Lepi batica“ kao dečak, preživi jer se sakrije među leševima. Lično, ovde vidim neke paralele sa „Konanom“ Džona Milijusa, ali to sam možda samo ja.

Zatamnjenje ekrana i eto nas u Londonijumu, sedamnaest godina kasnije. Mali „lepi batica“ je sada porastao u Kita Haringtona i izgleda kao statua grčkog boga, ali je i dalje nesrećan te se nalazi na pijaci robova, gde ga pipkaju ortaci i neke fine depilirane dame bez brkova. Za jedan London, ovi ljudi deluju previše okupano i čisto, bez obzira na godinu dešavanja. Kako bilo, Kit – poznatiji i kao „Kelt“ – biva kupljen od strane dežmekastog robovlasnika i sproveden u arenu da se bori za život (poput Konana).

Pošto je pobio četiri protivnika u fino izmontiranoj tuči (bez krvi) biva sproveden u Pompeju kako bi se tamo pokazao. U procesu putovanja, robovlasnički karavan prisustvuje maltretiranju jednog konja kome Kelt priskače u pomoć jer „on ume sa životinjama“. A i kako bi publici pokazao da se ispod tih atletičarskih mišića krije „topla duša i srce od zlata“. U procesu lomljenja konjskog vrata (za razliku od Kononanovog nokautiranja istog) biva spažen od strane Kasije (Emili Brauning), ćerke velikoposednika Severusa (Džered Haris), i njene pratilje Ariadne (Džesika Lukas)

Kako bilo, Kelt se susreće sa lokalnim herojem gladijatorskog bojišta – Atikusom (Adewale Akinnuoye-Agbaje). To bi bilo ok, da Atikus ne znači – Atinjanin.

Atikusu fali jedna borba do slobode, i njegov „gazda“ želi da ga upari sa Keltom u borbi jedan na jedan koja bi bila vrhunac gladijatorskih igara. Kelt nije prijateljski nastrojen ka ostalim gladijatorima, a kroz simulaciju borbe sa Atikusom shvata da je naišao na sebi ravnog.

Ali, ne lezi vraže, u Pompeju stiže zli rimski senator sa zastašujućim zubalom! Da, to je Korvus, uništitelj Kelta koji je bacio svoje čkiljave oke na lepu, mada malo klempavu, Kasiju, ćerku velikoposednika Severusa. Ispostavlja se da je ćerka utekla iz Rima usled skandala sa Korvusom, koji ju je progonio širom zemlje rimljanske i sada ucenjuje njenog oca ne bi li se klempa Kasije udala za njega (senatora, ne oca).

Međutim, ćerka se već spanđala sa Keltom prilikom jednog noćnog jahanja i potere od strane pompejskih vlasti. Činjenica je da je ovo jedno od najkretenskijih „muvanja“ koje sam video na ekranu.

KELT: Čitavu moju porodicu su pobili Rimljani.

KASIJA: Žao mi je, zaista. Ali nisu svi Rimljani loši.

KELT: Vidim.

No, par biva uhićen i Korvus želi da pogubi Kelta, ali Kasija moli za milost i obećava da će se udati za zlog senatora i njegove zube samo ako poštedi „lepog baticu“. Korvus pristane, ali pošto je zao, odluči da namesti Igre tako da Atikus i Kelt budu pogubljeni u areni.

U međuvremenu se dešavaju razne stvari koje upućuju na erupciju vuklana a koje likovi tumače kao „bes bogova“.

Počinju Igre, koje zli Korvus i njegovi zubi teatralno otvaraju gnječenjem grozda i izgovaranjem besmislenog teksta koji je tu samo da bi pokazao kako je Korvus licemer i hohštapler.

A onda… apokalipsa! Užareno kamenje s neba, jak vetar, dim, pepeo, cunami, zemljotresi, ljudski stampedo sve SVE u oči! Pol V.S. Anderson je pomno pratio na časovima majstora destrukcije, Rolanda Emeriha, i uredno primenio recept na Pompeji. Erupcija vulkana je toliko preuveličano i intenzivna da izgleda kao da je Pompeja pod odpsadom Oslobodilaca iz Duboke Galaksije a ne više-manje prirodne nepogode.

Zli senator Korvus i njegovi zubi su oteli Kasiju, pobili njene roditelje i pale preko Pompeje u četvorozaprežnoj dvokolici neumorno progonjeni Keltom koji malo trči, malo jaše, malo pliva, malo se penje po krovovima (ovo nije bilo ni u jednom Konanu, moram priznati); da bi se na kraju potamanjivač keltske familije i heroj sukobili na obrušenom trgu udišući užareni pepeo i tukući se ostacima niskogradnje.

Činjenica je da je, i pored svega, „Pompeja“ (2014) jedan prezabavan film, sasvim prigodan za neko lenjo nedeljno popodne uz glodalice i piće. Iako se na meomente čini kao da je film sastavljen od restlova scenarija za „Konana“ i „Gladijatora“ smuljanih sa početkom Emerihove „2012“ to ne umanjuje njegovu vrednost čiste zabave. Kit Harington se pokazao kao sasvim dobar glavni glumac, sposoban da sam iznese film, dok niko nije ni sumnjao da je Kifer, čuj mene Džek Bauer, Saterlend odličan kao negativac i trebao bi to češće da bude.

FAKTOR MRŽNJE: 2

PREPORUKE: Ako baš želite isto a drugačije, možete pogledati “Apocalypse Pompeii” (2014) od Asylum studija koji su poznati po tome što su man podarili hitove poput: Transmorphers, 100 Million BC, Sharknado, Nazis at the Center of the Earth, The Day the Earth Stopped, Snakes on a Train…

(tekst objavljen u digitalnom časopisu Cinema+ #21)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: