Skip to main content

Ederlezi Rising (2018)

Plakat filma za FEST

„Ederlezi Rising“ je novi film Lazara Bodrože daleko poznatijeg kao dizajnera no kao filmskog stvaraoca. Njegov prvi film „Uber Life: An Interactive Movie“ iz 2010. je itekako bio zanimljiv za oko, ali isprazan na nivou priče kome nije pomogla ni „odaberi svoju avanturu“ struktura i interaktivnost. Stoga uopšte ne čudi što je „Ederlezi Rising“ sličnog kova, samo sa daleko jasnijom narativnom strukturom i formom bližoj filmu no eksperimentu.

Priča oko ovog dela se povela pre više godina, kada je Dimitrije Vojnov rešio da adaptira kratku priču Zorana Neškovića u celovečernji film. Iako je ideja o domaćem SF-u isprva zvučala sumanuto, istovremeno je bila i veoma intrigantna. Sa razvojem filmske tehnologije mnoge stvari su sada dostupne i manjim produkcijama, te danas svako može imati svoj Asylum studio. Recimo.

Reditelj Lazar Bodroža i Stoja

O čemu je uopšte „Ederlezi Rising“? Na sajtu FEST-a pod „siže filma“ stoji:

Ederlezi Rising je uzbudljiva naučno-fantastična priča smeštena u bliskoj budućnosti, o prvoj misiji na Alfa Kentauri koju preduzima multinacionalna Ederlezi korporacija.

Ederlezi angažuje Milutina, kosmonauta slovenskog porekla, koji je trening prošao u nanovo formiranom futurističkom Sovjetskom Savezu, a kao družbenicu mu dodeljuje Nimani – ženskog androida programiranog da ispuni sve Milutinove želje. Pošto mu dosade beskonačne seksualne igre i Nimanino unapred programirano ponašanje, Milutin rešava da ponovo pokrene Nimanin operativni sistem, ali tako da ona funkcioniše samo na osnovu unosa koji su generisani njenim iskustvima sa njim. Na taj način, pretvara je u nešto najbliže pravoj osobi što android može da postane. Ali, nakon što postane osoba, Nimani zapada u depresiju i postaje destruktivna. Milutin shvata da Nimani, ne samo da je opasnost po misiju, nego i da postoji mogućnost da se samouništi.

Ono što zaista izdvaja „Ederlezi Rising“ od drugih domaćih filmova je neverovatan dizajn… svega. Vidi se da film nije radio FDU reditelj odgojen na „smrti starice na Balkanu u realnom vremenu i crno-beloj tehnici“, već neko ko razume i ume umetnost. Divno je videti kako neke svakodnevne lokacije, poput tornja na Avali ili Narodne biblioteke dobijaju drugačije filmsko ruho i namenu. Ovo je doduše i mač sa dve oštrice jer je daleko više vremena posvećeno vizualima no dramskoj radnji ili dijalozima, te se dobija oko 15 minuta radnje na 90 minuta trajanja filma.

Doduše, nedostatak radnje lako može biti i do scenarija, jer se od kratke priče teško pravi celovečernji film. Osim ako nisi Pol Verhoven i Arnold Švarceneger koji oslobađaju mutante Marsa od zle koorporacije.

Džesika Stojadinović – Stoja se fokusira na ono malo drame koju scenario pruža

Specijalni efekti i CGI u „Ederlezi Rising“ su zaista impresivni, pogotovo za srpske standarde. Ono što će veoma mali broj gledalaca da primeti je da ove „lepe slike“ povremeno bivaju narušene grubim rezovima, čime se stiče utisak da je montaža malo zbrzana, a nisam siguran zašto.
Film obiluje raznim referencama na domaću istoriju mahom u vidu numerizacija softvera (1804, 1389) ali i na nekada veoma popularne muzičke izvođače – Zanu Nimani i Mladena Vojčića Tifu. Oba ova imena su direktno vezana za androida koga tumači Džesika Stojadinović – Stoja. Nimani je ime androida, a Tifa je naziv softvera. Takođe, ime glavnoj junaka koga tumači čuveni slovenački glumac Sebastijan Kavaca – Milutin, je referenca na glavnog glumca Bodrožinog prvog filma „Uber Life“ – Milutina Miloševića.

Sebastijan Kavaca se sprema da izađe u duboki svemir u potrazi za glumačkom aspiracijom

Kada sam već kod glumaca, zanimljivo je da je Kavacina gluma daleko problematičnija od Stojine. Iako on nikada nije dostigao hvale svog oca Borisa, Sebastijan je ipak školovani glumac sa nekolicinom finih uloga iza sebe. Stoja, sa druge strane, je daleko poznatija kao porno no dramska glumica. Nije da nisam sumnjao u njene mogućnosti i sposobnosti građenja lika. Međutim, bio sam veoma prijatno iznenađen. Zanimljivo je i to da Stoja u „Ederlezi Rising“ neodoljivo podseća na Milu Jovović iz doba „Petog elementa“ (1997).

Džesika Mila Stojadinović Jovović Stoja

Što se seta tiče, vidi se da je kreatori nisu imali puno prostora, te se kompletna unutrašnjost svemirskog broda sastoji od dva hodnika, velike kontrolne sobe i vazdušne komore. Iako je sve pomalo zgusnuto i nije baš najjasnije gde nešto nalazi u odnosu na nešto drugo, svaki pedalj prostora je maksimalno iskorišćen. Mnogi koji su gledali „Ederlezi Rising“ percipiraju da je unutrašnjost broda sačinjena od metala, što bi se reklo i po zvučnim efektima, međutim ja istu „čitam“ kao beton. Iako možda grešim, rekao bih da je beton daleko prikladniji materijal za istočni blok. Takođe pohvale idu nedostatku velikog ekrana/prozora u svemir, jer koji će ti đavo prozor u ništa. Treba ti samo nekolicina monitora.

Ederlezi Rising betonski kokpit

I za kraj, pored Stoje i Lazara Bodrože naklon ide i muzičkom skoru Nemanje Mosurovića koji je atipičan za jedan domaći film, ali sasvim prikladan za jedan SF. Apropo poruke filma, ostaviću to da gledaoci sami zaključe. Lično, izvukao sam dva zaključka koji su na prvu loptu i žao mi je što scenarista, Dimitrije Vojnov, nije išao dublje u istraživanje psihologije ličnosti i problematiku izolovanosti kao i devijacije koje ista može izazvati u čoveku.

Šikaniranje među putnicima u dubokom svemiru budi spajdermenske porive pentranja po unutrašnjosti broda

Zaključak? Osim što je „Ederlezi Rising“ praktično „Emanuela“ (1974) u svemiru, ovaj mali arti SF bi bio daleko upečatljiviji i zanimljiviji da je bolje napisan i upotpunjeniji radnjom. Ovako će ostati zapamćen kao prvi, pravi, srpski SF film sa odličnim vizualima i u kome jedna porno glumica ima iskrenije i uverljivije reakcije od profesionalno školovanog glumca. Ali, na žalost, i po tome što je poprilično dosadan za svojih 90 minuta trajanja.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: