Skip to main content

Entoni Kvin

Francisko „Frenk“ Kvin je bio meksički Irac koji je pratio Panča Vilu. Tokom Meksičke revolucije, Frenk upoznaje Manuelu „Neli“ Oksaku, zaljubi se, napusti revoluciju i 23. aprila 1915. godine dobije naslednika – Antonija Rodolfa Kvina, daleko poznatijeg pod imenom Entoni Kvin. Ubrzo po rođenju sina, Frenk, sa porodicom, odlazi u Los Anđeles gde postaje snimatelj filmova. U svojoj knjizi „Originalni greh: autoportret“ Entoni kaže da je čitava priča o tome kako mu je otac irski avanturista puka holivudska izmišljotina.

Kao i većina dečaka tog doba, mali Entoni je pohađao katoličku školu sa namerom da postane sveštenik. Posle nekoliko promenjenih srednjih škola, sa 18 godina napustio je obrazovanje i posvetio se profesionalnom boksu od koga je zarađivao za život. Kada je skupio dovoljno para kako bi nastavio školovanje upisao je arhitekturu, a mentor mu je bio Frenk Lojd Rajt. Tokom studiranja, Entoni se zainteresovao za glumu.

1936. godine dobija svoju prvu malu ulogu u filmu Lua Lendersa „Ubistvo u Sing-Singu“. Pre no što je prihvatio, Kvin je pitao svog mentora šta misli na šta mu je Rajt odgovorio: „Prihvati, jer se od ovog crtanja ‘leba najesti nećeš!“ Ulogu indijanskog ratnika u filmu budućeg mu tasta Sesila B. De Mila „Avanture Bufalo Bila“ (1936) glumac je dobio na prevaru jer je rekao reditelju da govori čejenski. Izmislivši jezik na licu mesta, Kvin je impresionirao De Mila i dobio je da radi na filmu. Slede filmovi „Ljubav u Panami“ (1937) Mičela Lajsena i komedija „Havajsko venčanje“ (1937) Frenka Tatla gde se pojavljuje rame uz rame sa Bingom Krozbijem.

Entoni Kvin

Posle niza manjih uloga, Kvin uspeva da se izbori za pažnju kamere, a i publike, kao indijanski poglavica Ludi Konj u filmu Raula Volša „Neverovatni juriš“ (1941) uz Erola Flina. Ovo delo će verovatno ostati zapamćeno kao film sa najviše povređenih i poginulih članova ekipe u toku jednog dana. Naime, gotovo 80 statista je ozbiljno povređeno dok trojica nisu preživela. Jedan je slomio vrat jer je pijan pao sa konja, a dvojica su se natakarila na sopstvene mačeve. Sledećeg dana Kvin je unajmio pogrebnu povorku da stoji postrance u slučaju da još neko zagine. Raulu Volšu ovo nije bilo smešno i umalo nije otpustio „poglavicu“.

Svega deset godina pošto se upustio u glumačke vode Kvin je snimio preko pedeset filmova, tumačeći uloge indijanaca, mafijaša, šeika, filipinskih boraca za slobodu, kineskih gerilaca, ali ne i glavnog junaka. 1947. godine se vraća pozorištu gde tumači ulogu Stenlija Kovalskog u komadu „Tramvaj zvani želja“. Glavni razlog povratka daskama koje život znače jeste optužba od strane kongresa da je komunista, te umesto da se bori sa studijima, glumac se vratio pozorištu koje nije hajalo za optužbe i upiranja prstom te vrste.

Kada se slegla pašina oko ne-američkih aktivnosti, početkom 50-tih godina XX veka, Entoni se vraća u Holivud, uglavnom tumačeći uloge negativaca u B-filmovima poput „Maskiranog osvetnika“ i „Hrabrih matadora“, oba iz 1951. godine. Naredne godine, dobija ulogu u novom filmu Elije Kazana „Viva Zapata!“ pored Marlona Branda. Kvin se ponadao da će zbog svog izgleda dobiti glavnu ulogu, a kada se to nije desilo rad sa Brandom se pretvorio u niz nadmetanja. Najsumanutije je bilo ono u kome se dva glumca takmiče ko može dalje da urinira u Rio Grande. Kvin je izgubio, ali je zato osvojio prvog Oskara za najbolju sporednu ulogu. On je takođe i prvi meksičko-američki glumac koji je dobio ovu prestižnu nagradu.

Sledi niz italijanskih filmova od čega je najzapaženiji kao priglupi snagator u „Cesti“ Federika Felinija iz 1954. godine. Zanimljivo je da je istovremeno snimao i „Atilu“, jedan film pre podne, a drugi popodne/uveče. Svega dve godine kasnije, dobija i svog drugog oskara, takođe za sporednu mušku ulogu, u filmu Vinsenta Minelija i Džordža Cukora „Žudnja za životom“ sa Kirkom Daglasom u naslovnoj ulozi.

Slede veoma zapažene uloge u filmovima „Poslednji voz iz Gan Hila“ (1959) Džona Sturdžiza, „Bele senke“ (1960) Nikolasa Reja, „Topovi sa Navarona“ (1961) Dž. Li tompsona, „Lorens od Arabije“ (1962) Dejvida Lina i „Rekvijem za teškaša“ (1962) Ralfa Nelsona. Ubrzo potom Kvin glumi u pozorištu sa ser Lorensom Olivijeom u komadu „Beket“.

1964. biva ponovo nominovan za Oskara u filmu „Grk Zorba“ Mihaela Kakojanisa. Zaniljivo je da je čuvena scena plesa na plaži izgledala sasvim drugačije u scenariju i zahtevala je od Kvina da skače unaokolo. Međutim, glumac je imao povređenu nogu, te je improvizovao na licu mesta. Oduševljeni reditelj ga je pitao koji je to igra, na šta mu je glumac odgvorio da je u pitanju tradicionalni ples izmislivši ime u trenutku. Slede filmovi „25 sat“ (1967), „Mag“ (1968), „Bataljon San Sebastijana“ (1968) i „Ribarove cipele“ (1968).

Tokom 70-tih Kvin po prvi put igra u televizijskom filmu – „Grad“ u kome tumači ulogu gradonačelnika. Ovaj film je iznedrio i seriju „Čovek i grad“. Sporadično, Entoni bi se vraćao na male ekrane i to uglavnom u mini serijama, po jedna za svaku dekadu: „Isus iz Nazareta“ (1977), „Ostrvo s blagom u svemiru“ (1987) i „Noći zamka“ (1995).

Sredinom 70-tih, Kvin glumi u filmu „Muhamed, glasnik Boga“ (1976) poznat i kao „Poruka“ u kome tumači ulogu Hamze, Muhamedovog ujaka. Slede „Karavani“ (1978) Džejmsa Farga i „Prolaz“ (1979) Dž. Li Tompsona sa Džejmsom Mejsonom i Malkomom Mekdauelom. 1981. godine glumi u filmu „Pustinjski lav“ u kome tumači ulogu pravog vođe beduina – Omara Mukhtara koji se borio protiv Musolinijevih trupa u pustinjama Libije. Dve godine potom, vraća se u pozorište kao Grk Zorba u istoimenom brodvejskom mjuziklu.

Tokom 1990-tih, Kvin malo posustaje ali i dalje snima fimove poput „Osvete“ (1990) Tonija Skota, „Groznice džungle“ (1991) Spajka Lija, „Poslednjeg akcionog heroja“ (1993) Džona Mektirnana i „Hodanja po oblacima“ (1995) Alfonsa Araua, na kome se združio sa Kianu Rivsom. Njih dvojica su ostali bliski prijatelji sve do Entonijeve smrti. Takođe, 1994. godine Kvin tumači ulogu Zevsa u pet tv filmova o Herkulovim avanturama. Naredne godine Entoni se pojavljuje u filmu o čuvenom mafijašu Džonu Gotiju nazvanom „Goti“ u produkciji HBO-a. Glumac je prisustvovao suđenju pravom Gotiju, a bilo je poznato i da se blisko družio sa Frenkom Kostelom, šefom njujorške mafije. 1991. godine, Kvin je trebao ponovo da sarađuje sa Dejvidom Linom na filmu „Nostromo“, ali je reditelj preminuo te je projekat obustavljen.

Entoni Kvin je poslednje godine svog života proveo u Bristolu na Rod Ajlendu. Umro je 2. juna 2001. godine. U znak sećanja njegov rodni  grad, Čivava u Meksiku, podigao mu je statuu u liku Grka Zorbe.

(tekst objavljen u novembarskom katalogu Kinoteke za 2015.)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: