Skip to main content

Far Cry 4

„FAR CRY 4“

iliti

ISTO ŠTO I „FAR CRY 3“ SAMO MALO DRUGAČIJE

Iz nekog nepoznatog razloga igračka industrija žarko želi biti filmska, pogotovo poslednjih nekoliko godina. Čuvena kompanija Ubisoft tvrdi da „igre ne treba da imaju preko 30 frejmova po sekundi (fps) jer je tako filmičnije“. Vođene ovom ideologijom, neke kompanije ne samo što zaključavaju igre na 30 fps već formatiraju sliku u 2.35:1 (čitaj: Betezdin, „Evil Within“)! Standardni HD (1080p) je u 16:9 promeru. 2.35 – je promer bioskopskog platna. Takođe, trude se da izvrše nasilnu ekspoziciju propratnih likova, pogotovo onih na koje su posebno ponosni, u vidu animacija koji ne mogu da se prekinu, a traju kao gladna godina. Dobar deo ovoga su bili problemi igre „Far Cry 3“, a vidim da su preneti i na četvorku.

O čemu se radi? Igrač je Ejdžej Gale (Ajay Ghale), relativno nezanimljiva persona koja je do skoro živela u blagodetima zapada (čitaj: Amerika). Po majčinoj smrti Gale se spakovao (obukao u trekerice i neku trenerku) i zaputio u Kirat – rodnu zemlju svoje majke, kako bi rasuo njen pepeo u mestu zvanom Lakšmani. Na samoj granici, Galeov autobus biva izrešetan od strane vladine vojske. Međutim, pokolj prekida dolazak glavnog antagoniste – Pagan Mina, u „kul“ vojnom helkopteru uz „kul“ muziku – Clash: „Should I Stay or Should I Go“. Ispostaviće se da je Rakijat zapravo prepun „kul“ osoba sa kojima će glavni junak naprosto morati da se sretne.

Pagan Min (nepalski Elton Džon/Endi Vorhol) je super druželjubivi,  bezočni tiranin koji ubije čoveka penkalom od sentimentalnog značaja kako bi se izvinio Galeu, jer mu je greškom izrešetan autobus umesto da mu samo bude uručen poziv na večeru u kraljevskoj palati. Zašto? Jer je Pagan zapravo stari „ortak“ Galeove majke. Ko ne ukapira o čemu je reč u prvih 15 minuta „Far Cry 4“ bi možda trebalo da potraži posao u fabrici kartona za jaja. S druge strane, da je Gale prava ličnost, verovatno bi skočio sa litice umesto da prihvati poziv druželjubivog tiranina na super luksuzni obed.

Tokom obeda igrač biva upoznat sa stanjem u zemlji, činjenicom da postoji pokret otpora „Golden Path“, čiji je vođa zapravo bio Galeov otac – Mohan Gale. U nekom trenutku Pagan odlazi da telefonira, a Gale biva prepušten sam sebi. Prva stvar koju uradi – pokupi urnu s pepelom svoje majke. I ovo je zapravo prvi put da igrač stiče kontrolu nad svojim likom, dobrih 20 minuta po početku igre.

Pošto se išunja iz trpezarije i malo prozvera preko balkona u svet kojim će uskoro bezumno trčati, igrač biva „spasen“ od stane „Golden Path“-a i izvesnog Sabala. Jednu adrenalinsku jurnjavu kasnije, igra ulazi u „tutorial mod“ gde uči igrača šta i kako sve može da radi.

Pošto je pobio niz protivnika, susreo se sa lokalnom faunom, igrač podrobnije upoznaje svog novog najboljeg ortaka  Sabala i njegovu ljutu suparnicu Amitu. Nikad nisam bio u Nepalu, ali ovo dvoje više izgledaju kao da vode hipsterski pank bend nego što predvode pokret otpora.

Amita je samostalna žena, modernih shvatanja, koja želi da izvede Kirat na pravi put i prekine drevne tradicije tako što će da uvede jednakost polova i sruši spomenike kulture, pobije sve one kojima je stalo do tradicije, istorije i kulture ove zemlje i iskoristi opijum kao glavni izvor finansiranja nove budućnosti. Rekao bih da je Amita feministkinja, ali nisam siguran da je to politički korektno.

Sabal je radikalni tradicionalista, koji samo želi da vrati zemlju u stanje u kakvom je bila pre dolaska Pagan Mina, spali opijum i zadrži prave vrednosti kao što je ukidanje prava ženama da… pa, sve. Da se zaključiti da je Sabal pro-islamski orijentisan, mada nije kao da je bitno.

Ovo dvoje dvodimenzionalnih dosadnjakovića vrbuje Edžeja u „Golden Path“ jer je on „jedini čovek koji može načiniti razliku“. Iako pokret otpora broji poprilično ljudi, Gale je jedini koji nešto radi dok su ostali tu samo da bi mu smetali na putu. Ovo je dokazano kroz praksu i to da se botovi neretko ponašaju kao debili. Više puta sam poginuo od strane spopstvenih saboraca nego od neprijatelja.

Takođe, za čoveka koji bi samo da donese mir svojoj porodici o kojoj ne zna ništa, konstantno ponavljajući kako nije nasilan i kako bi on samo da pospe pepeo, Gale pokazuje neverovatnu dozu sociopatije deleći smrt šakom i kapom svemu što mu se nađe na putu.

Što se propratnih „kul“ likova tiče, igrač/Gale će se susresti sa:

  • Longinusom  – afričkim gospodarom rata i trgovacem oružjem, koji je otkrio Boga pošto je popio metak u glavudžu. Užasan smarač čije višeminutne propovedi em ne vode nikuda em ne mogu da se prekinu.
  • Nur Najar (Noore Najjar) – nekada doktorkom koja je sada ucenjena da vodi „Thunderdome“, čiji podanici Jogi i Redži (Yogi & Reggie) perpetualno drogiraju Galea, kadgod ga sretnu to jest. Misije koje Gale odrađuje za ovu dvojicu spiritualnih drogeranata su ne samo besmislene već i dosadne.
  • Vilisom Hantlijem (Willis Huntley) – CIA agentom, koji uceni Edžeja da odradi nekoliko misija zarad patriotizma, a u zamenu za informacije o Galeovoj porodici i spletkama s obaveštajnom službom. Ovaj ortak je zapravo kopipejst CIA agenta iz „Far Cry 3“ sa sve pajperom kojim se vozika unaokolo i alkoholom koji iz njega isparava.
  • Tu su takođe i super gej, ali kul, modni dizajner – gospodin Šifon (Mr. Chiffon); i Juma Lau (Yuma Lau) – Paganova ljubavnica i zamenica, azijatkinja čija je jedina namena da bude kul, seksi (čitaj: polu gola) i sujeverna. Ok, više opsednuta Šangri-Laom i drevnim ratnikom Kalinagom.

Tokom igre, igraču bivaju ponuđeni izbori tipa: ko će da vodi pokret otpora (Amita ili Sabal), ubiti ili ne neku osobu (još nezanimljivije sporedne likove) itd. Međutim, ne postoji ama baš nikakav usticaj igračevih odluka na svet koji ga okružuje. Štagod da odabere biće prekorno pogledan od suprotne strane i na tome će da se završi. Čak će i glavni negativac – Pagan Min, nekoliko puta upozoriti ili pak direktno spasiti Galea od akcija svojih podanika čime će direktno doprineti svojoj nemiloj propasti.

Prednosti „Far Cry 4“ u odnosu na trojku su daleko bolja grafika i neke sitne izmene, poput jahanja slona, ali zaista nema nekih iznenađenja ili napredaka poput onih koje je trojka imala u odnosu na dvojku. Postoji kao neki izbor skilova koji se brzo da popuniti (još zdravlja, još napada, više nekih… koječega), kao i pravljenje stvari od ulovljenih životinja (veće torbe za municiju, više mesta za opljačkane stvari). Hteli ili ne moraćete loviti, jer je lokalni živalj užasno nasilan, koji je u stanju da vas progoni preko stepa i kamenja samo da bi vas izjeo.

Izbor naoružanja je zaista širok, iako sam ja nalazio da su strele neretko najbolja opcija za tihu eliminaciju. Mada, ko voli da rešeta unaokolo – ima i čime.

Na žalost, izostao je zaista super momenat koji je trojka imala u vidu „Burn ALL the weed!“ misije (ko je igrao zna o čemu pričam). Ovde je bilo nekoliko pokušaja, ali ni jedan nije bio tako pamtljiv, a ni spektakualaran.

Prema mom mišljenju najsumanutije misije su zapravo one kada igrač odlazi u Shangri-La. Iako repetativne, ove misije izgledaju kao vlažni san Karlosa Kastanede prožet svim konvencijama „kul“ horora (demoni koji se kreću isprekidano, krv koja kaplje na gore itd.). Dodao bih da se meni lično dopala i misija kada Gale beži iz zatvora, u gaćama, u koji ga je strpala Juma Lau, a koji se nalazi na Himalajima.

Takođe, ako se igrač ne bavi sporednim misijama (oslobađanje tornjeva, osvajanje baza, kao i oko dvadesetak misija za neke ortake) ili ne skuplja koještarije po mapi (kojih ima na stotine) sama glavna misija (ubijanje svega na putu i posipanje pepela) je relativno kratka i sastoji se od svega 20-tak zadataka.

Monološka trabunjanja su svedena na minimum, što je super. Još samo da su animacije mogle da se preskoče. S druge strane, igra ima nekoliko krajeva od kojih sam lično video dva. Internet tvrdi da ih ima četiri.

Za kraj, zaključna reč – igra nije loša i užasna je navlakuša, bez obzira na sve nedostatke i nasilni „kul“ faktor koji samo kvari ugođaj. Nadam se samo da će kreatori prestati da se tripuju i da će „Far Cry 5“ biti bez ovih umišljotina.

(tekst objavljen na sajtu Emitora)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: