Skip to main content

Over The Garden Wall (2014)

Poster za seriju “Over The Garden Wall”

Gleda vam se nešto baš onako oktobarsko? Melanholično, nostalgično, i lepo? Sa bundevama? Gledajte Over the Garden Wall, klasično animiranu mini-seriju Patrika Makhejla (pisca i animatora crtaća Adventure Time).

Priča prati tinejdžera Verta (Elajdža Vud) i njegovog mlađeg brata Grega (Kolin Din), koji pokušavaju da nađu put kući kroz Nepoznato – šumu koja čuva tajne svih zaboravljenih priča. Društvo im prati inteligentna i brbljiva ptičica Beatris (Melani Linski), koja im pomaže jer su je spasili pošto se upetljala u žbun, ali, naravno, ni ona nije potpuno nesebična. Celim putem vreba ih tajanstvena Zver, „smrt sve nade“, antagonista koja se do samog kraja ne razotkriva, ali motiviše njihov put ka izlazu iz šume. Ostatak glumačke podele obiluje zvučnim imenima: glasove raznim likovima daju Džon Kliz, Kristofer Lojd, i Tim Kari, između ostalih.

Ništa, počev od neobičnog kostima likova (Vert na glavi nosi špicastu kapu, a Greg srebrni čajnik), do nadrealističkog i bajkovitog okruženja (motivi iz severnoameričkog folklora, životinje koje govore, likovi sa prikrivenim motivima i druge tipične opasnosti), ne eksplicira se do samog kraja, a ceo utisak je kao čitanje knjige za decu, ali kada ste dete – shvatate sve što se događa, ali shvatate da ne shvatate sve što vam je predstavljeno. Ipak, gledalac uz malo pažnje može naći dovoljno prostora da prati narativ, makar i fragmentarno izložen, a ima i dovoljno lepih postupaka u klasičnoj, retro animaciji da bi se u njima moglo nesmetano uživati, dok je sve začinjeno sjajno osmišljenim, izvedenim, i uklopljenim saundtrekom.

Ne obazirem se na spojlere; ako vas ne zanima o čemu se radi, ne čitajte dalje. Abitno međutim opterećujete li se spojlerima, pogledajte. Ima deset epizoda po deset minuta. Vremena ima.

Nepoznato je u svetu Over the Garden Wall šuma puna bizarnih likova izašlih uglavnom iz američkog folklora i osamnaestog veka, iako su Greg i Vert očigledno makar iz dvadesetog – nekoliko puta konstatuju da traže telefon, primera radi. Reakcija na okruženje je osnova karakterizacije ovih likova – dok Vert pokušava da nađe izlaz iz šume, Greg nevino doživljava celo iskustvo. Ipak, nijedan ni drugi ga ne dovode u pitanje.

Na svom putu sreću niz na prvi pogled teško objašnjivih likova koji toliko puta menjaju čitav utisak o sceni i kod gledaoca da postaje teško koncentrisati se na radnju. Brojni trikovi animacije vešto i smišljeno doprinose ovom utisku. Kada Vert i Greg, na primer, uđu u seosku školu, đaci, inače antropomorfne životinje u odelcima, okrenu se ka njima taman dovoljno sporo i zadrže pogled na pridošlicama taman dovoljno dugo da se gledalac oseti neugodno, a da ne zna tačno zašto, jer nikakva pretnja nije očigledna. Naročito pošto učiteljica odmah zatim peva pesmu o tome kako ju je napustio ljubavnik.

Epizode često počinju bez pravog uvoda, i ne nastavljaju se direktno na prethodne, ali praćenje osnovne niti radnje nije time samo otežano. Naprotiv: podstiče na razmišljanje, na konstrukciju narativa koji ovakve epizode povezuje. Postoji i strip koji informiše seriju i povezuje epizode, ali nije nužan za praćenje radnje, a i razbija veoma vredan osećaj bajkovitosti i začudnosti.

Suptilno gomilanje tragova i referenci pažljivijem gledaocu veoma brzo počinje da na potpuno primeren način objašnjava okolnosti boravka Verta i Grega u Nepoznatom: vodič se zove Beatris, poput Danteovog vodiča kroz raj u „Božanstvenoj komediji“? „Prerano“ su stigli u grad oživelih kostura, ali „vratiće se kad-tad“? Trebaju im „dva novčića“ da plate prelaz preko reke? Vert i Greg su, naravno, zašli u neku vrstu limbusa, ali, da li su potpuno izgubljeni? I šta je, konačno, pretnja?

Šta drugo, nego gubitak nade? Zver, koja prati Verta i Grega, predstavlja zastrašujuću mešavinu beznađa i rezignacije koju sa osuđenicima na smrt dele samo teški bolesnici i nesrećno zaljubljeni tinejdžeri. Verta njegova tinejdžerska patnja nagoni da izbegava odgovornost za svog mlađeg brata Grega, da se miri sa mišlju da nikada neće napustiti Nepoznato. Jednostavno rečeno, on odustaje od bilo kakve akcije. Kada to uradi, on gubi. Gregova detinjasta priroda, napola frivolna i plemenita, tera Grega da se žrtvuje kako bi spasio brata, ali ga istovremeno spasava od potpunog pomirenja sa neprijatnom stvarnošću.

Zver, jedan od bolje izvedenih negativaca na televiziji, tako biva konačno i poražena: dokle god postoji nada, očaj je nad nama nemoćan. Ovu seriju bi bilo vulgarno shvatiti kao propagaciju neosnovanog optimizma, naprotiv: uči nas da imamo svaku mogućnost da se prema sopstvenim strahovima i nadama, prema očekivanjima koja od nas imaju drugi, ali i mi sami, postavimo kako to sami želimo i mislimo da treba. Naravno da je to teško predstaviti i objasniti narativnim sredstvima dostupnim televiziji, ali Over the Garden Wall to čini na suptilan i iskren način koji ne vređa gledaoca.

Ima li šta da ne valja? Očigledno je da je motiva koje su scenaristi hteli da uguraju u mini-seriju ograničenog obima mnogo, inače im tie-in strip ne bi ni trebao. Zato je prvih šest ili sedam epizoda opterećeno in medias res uvodom koji od gledaoca zahteva da sam skrpi pretpostavku o nedostajućem narativu. Uz autorski izbor da nakrca što je moguće više referenci na sve i svašta, i uz odvrtanje simbolizma na jedanaest, manje pažljivom gledaocu Over the Garden Wall lako može biti naporan za praćenje. Dodajmo tome i da je glavni lik iritantni tinejdžer koji, je l’ te, iritira, pa i to da je u pitanju mjuzikl, što nije za svakog. Numere su komponovane da bi se uklopile u jedan veoma ćoškasti narativ, pa i same po stilu mnogo variraju i često odvlače pažnju od glavnog toka radnje.

Najveća snaga ovog serijala, međutim, nalazi se u tome što funkcioniše na više nivoa: i kao lepa (mada malo mračna, ali time ništa manje vredna) bajka za decu, i kao nadrealističko-humoristički crtać za ocvale, i kao tehnički savršeno izveden animirani program, i kao filozofski i moralni narativ na tragu značajne poetske istine – nemamo veliku moć nad stvarnošću, ali imamo je nad sobom u kontekstu takve stvarnosti. Imamo pravo da odbijemo pomirljivost, da odbacimo lakši put i da se borimo za bolji.

A mnogo bolji serijal od Over the Garden Wall nećete skoro gledati.

 

Autor: Miloš Petrik

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na
kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: