Skip to main content

Grimizni vrh vs Amanet

Tokom godina odlaženja u bioskop, utorak je postao „filmski dan“, a u zavisnosti od budžeta se gleda i više od jednog filma. Prošle nedelje sam doduše išao u bioskop da pogledam dva kinematografska dela: „Grimizni vrh“ Giljerma del Toroa i „Amanet“ Nemanje Ćipranića.

"Grimizni vrh"
“Grimizni vrh”

„Grimizni vrh“ iliti „Crimson Peak“ je sve ono što je trejler obećavao – gotski Orkanski visovi prožeti duhovima i povremenim nasilnim smrtima. Lepo snimljen, predivno dizajniran (ali to se dalo očekivati od Giljerma), sa solidnom glumom i ok scenariom. Iako je posle prvih dvadeset minuta zaplet više-manje jasan i nekako se samo čeka veliko finale, film drži pažnju. Osim toga što je omaž Hamer hororima, a pogovo Piteru Kašingu, film takođe podseća na stare dobre misterije poput „Rebeke“ (1940) Alfreda Hičkoka i bezbrojnih inkarnacija „Pada kuće Ušer“. Kad smo kod toga, „Grimizni vrh“ ima dosta toga Poovskog u sebi. Čak ima i junaka koji mene podseća na Avgusta Dupina iz pripovetke „Ubistva u ulici Morg“ E.A. Poa.

Amanet
Kadar iz filma “Amanet” Nemanje Ćipranića

Domaći filmovi su često pakao za oči i veoma neprijatno iskustvo. Najgori relativno domaći film ove godine je „Hiljadarka“ Nikole Đurića. Ovaj film je toliko loš da zaslužuje zaseban univerzum. Srećom po mene „Amanet“ Nemanje Ćipranića nije toliko katastrofalan, ali ipak ima neke falinke. Nisam siguran gde je film više zakazao. Kod scenarija, režije ili glumačke netalentovanosti. Naime, „Amanet“ bi trebao da bude triler, koji po svojoj ideji mene podseća na slična dela španske kinematografije. Na žalost, to je devedesetominutna kupovina vremena sa nikakvom satisfakcijom na kraju. Problem je što, posle svega 10 minuta, bilo koji gledalac koji je pogledao više od jednog filma lako razrešava „misteriju“, te provesti narednih 80 minuta čekajući odjavnu špicu.

O čemu se radi? Sinopsis kazuje: U životu glavnog junaka Todora, koji živi skromno sa majkom, se naizgled slučajno pojavljuje Višnja trudna devojka kojoj očajnički treba njegova pomoć i zaštita. Njihov odnos prerasta u ljubav, koja se dodatno komplikuje kada Todor odluči da povrati vezu sa svojim moćnim ocem koji ga je napustio dok je još bio dete. Kako se priča „razmotava“ nameću se pitanja, ko je zapravo Višnja i ko su negativci, a ko heroji, ako ih ima.

Kao prvo, Višnji uopšte ne treba Todorova zaštita, niti ona to pokaže u bilo kom trenutku. Drugo, niko pri zdravoj pameti, danas, nekad, ikad, ne bi doveo nepoznatu i trudnu devojku koju je video tri puta u kafani da živi u 35 kvadrata sa roditeljima, pa makar oni bili Danica Maksimović! Treće, odnos između glavnih likova se svodi na veoma loše napisane dijaloge koji zvuče kao da je neko rečenice Siniše Pavića gugl-translejtovao na kineski – na engleski – na ruski – na hindu – na srpski. Mada, šta očekivati od osobe koja je pisala „Petog leptira“ (2014) Milorada Milinkovića i seriju „Urgentni centar“. Četvrto, gluma svih prisutnih je nenamerni izvor neverovatne komedije. Pogotovo scena u kojoj glavni junak odlazi na „službeni put“ u „renomirani spa“ „van zemlje“. Skoro nisam čuo smešniji engleski. Peto, događaji se mahom odigraju sami od sebe bez da iko išta uradi.

Što se tehničke strane filma tiče, vidi se da je snimljen sa ograničenim budžetom i da je post-produkcija uradila najbolje što je mogla sa snimljenim materijalom. Postoje određeni problemi vremenske identifikacije – kada se šta dešava u odnosu na nešto drugo, ali to je minorno. Montaža je malo nategnuta, ali ništa strašno. Strašan je scenario. I gluma.

Ljubomir Bulajić koji tumači glavnog junaka – Todora, se nije baš proslavio širokim dijapazonom emocija ili pak reakcija. Mislio sam da je to možda do samog „Amaneta“ a onda sam shvatio da je ipak do čoveka, jer njegov izbor projakata nije baš najsrećniji: „Plavi voz“ (2010) i „Šešir profesora Koste Vujića“ (2012)? Zaista, Bulajiću, zaista?

Milena Živanović kao Višnja nije ništa bolja od svog kolege. Iako imdb kaže da je glumila u „S/Kidanju“ (2013) Koste Đorđevića, ja je nisam spazio. Možda jer ima pogled cepanice i zbog toga što u „Amanetu“ izgovara tekst kao da je lobotomirana.

Ali ipak, ništa, ali ništa nije ravno sceni seksualne ekstaze Ljubomira Cvetkovića kao Tomislava. Krupni kadar lica gospodina Cvetkovića je vredeo cenu ulaznice!

Ako odete na sajt filma „Amanet“, tamo stoji: Ovo je priča koja govori o našoj svakodnevici, o tome na šta su ljudi spremni da bi postigli svoj cilj, ili prema rečima Dinka Tucakovića: „Ono što scenario nagoveštava je pre svega jedna vrsta socijalne sondaže, ali i kritika i specifično viđenje srpskog društva“. Kao što ovaj pasus ima malo veze sa filmom, tako i sam film ima malo veze sa zdravim razumom i umenjem umetnosti.

Koliko „Hiljadarki“ sadrži „Amanet“? Oko 1/8

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: