Skip to main content

Iskra (2017)

Plakat filma

U poslednje vreme sam se nagledao raznih domaćih kreacija koje sebe nazivaju „filmom“, samo jer traju 90 i kusur minuta, a u stvari nisu ništa više od puke studentske vežbe. Većina ovih (ne)dela je veoma proste strukture i mahom se zasniva na teškoj socijalnoj drami prožetoj humorom iskovanog od glasnog psovanja. Ili je pak u pitanju festivalski film niočemu sa junacima čiji je karakter satkan od prostoproširene rečenice, tipa: Marko je vazda besan jer supa koju svakodnevno jede nije prihvatljive temperature.

Tu i tamo se po koji reditelj otrgne od ovog opšteprihvaćenog miljea i oproba se u žanrovskom filmu. Neretko sa katastrofalnim posledicama. Ne jer ne postoji publika i ne jer to delo ne podilazi gledaocima i sistemu već jer većina reditelja ne ume žanr. Doduše, većina trenutnih reditelja ne ume ni… umetnost. Uspon i pad domaćeg žanrovskog filma se odigrao mahom krajem 90-tih godina XX veka i početkom 2000-tih u naslovima poput „Točkova“ (1998), „T.T. Sindroma“ (2002), „1 na 1“ (2002) i „Klopke“ (2007). Poslednji dobar žanrovski film je bio „Neprijatelj“ (2011). Međutim na svaki od ovih filmova imamo po jednog „Četvrtog čoveka“ (2007), „Amanet“ (2015) ili pak „Afterparti“ (2017).

Ne sekiraj se kćeri, ima još nade za žanrovski film

Poneseni uspehom Mime Karadžića i Andrije Miloševića, kako na velikim tako i malim ekranima, filmske kolege iz Crne Gore su se takođe okušale u žanru i to u vidu nakaradnog dela zvanog „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa“ (2014), za koje još uvek nisam siguran da li ga treba prikazivati u školama kao primer kako ne treba, ili pak uništiti svaki trag postojanja ovog naslova.

Međutim, izgleda da je filmski svet dobio novog pretendenta za titulu spasioca žanrovskog filma u regionu. U pitanju je Gojko Berkuljan, mladi cetinjski reditelj, čiji sam debitantski film „Iskra“ (2017) imao prilike da ekskluzivno pogledam.

„Iskra“ je triler koji se paralelno odigrava u dva vremenska razdoblja i osim toga što prati sve konvencije žanra, u vidu napetosti, ushićenja, iznenađenja i strepnje, takođe veoma podseća na trilere koje imamo prilike da vidimo iz severne Evrope. Glavne uloge su poverene Mirku Vlahoviću, ovdašnjoj skorijoj publici poznatom iz „Igle ispod praga“ (2016) i „Bisera Bojane“ (2017); i Mladenu Neleviću, viđenom u naslovima poput „Vojne akademije“ (2012-2017), „Gorčila“ (2015) i „Dnevnika mašinovođe“ (2016).

Mirko Vlahović kao Petar

O čemu se radi u „Iskri“?

Petar je inspektor u penziji i sve što mu je ostalo u životu je njegova ćerka Iskra. Kada se ona ne pojavi na poslu nekoliko dana, Petar prekida penzionersku monotoniju i kreće u potragu za ćerkom, usput tražeći pomoć od njenog kolege Igora, ali i svog bivšeg partnera Ranka. Međutim, njihova potraga otvara vrata daleke prošlosti i baca svetlost na stvari koje su možda trebale biti davno zaboravljene.

Mladen Nelević kao Ranko– pardon, Mima Karadžić

Mora se imati na umu da je „Iskra“ snimana gotovo tri godine i da je u pitanju diplomski film. Da, to nije opravdanje za neke nedostatke, ali je sasvim dovoljno opravdanje kada film ima ideju i neki sadržaj, a ne šupljost ispunjenu žalopojkom o nedostatku para. Naime, Berkuljan je svoje delo snimio sa budžetom za pertle i to je više no očigledno. Ali, za razliku od mnogih svojih kolega koji ni ne znaju gde su im pertle jer im to nisu rekli na fakultetu, Gojko je svoje ograničene finansije iskoristio maksimalno. U prilog mu ide i to što je sama priča, iako ne najoriginalnija zamisao ikad, dovoljno intrigantna da drži pažnju tokom čitavog trajanja filma.

Drugi problem „Iskre“ su glumci, koji su usled dužine trajanja snimanja i činjenice da glume u „studentskom“ projektu ponekad vidno nezainteresovani za svoj posao. Ovo je najočiglednije kod gospodine Nelevića, koji u pojednim scenama kanališe epski glumački talenat Mime Karadžića, ali i Mišo Obradović koji pak deluje kao da replike čita sa papira.

Kuku Mišo pa što ne nauči tekst Mišo no sad sa papira moraš čitat

Gospodin Vlahović je mahom ok kao protagonista Petar, jer mu je gluma ujednačena, mada mi se čini da je najangažovaniji u scenama sa Zoranom Vujovićem koji igra ulogu Luke Ilića. Naslovnu junakinju, Iskru, tumači Jelena Simić koja, iako zašmira tu i tamo, zapravo sjajno nosi lik mlade i ambiciozne novinarke u potrazi za istinom. No, moje posebne simpatije i pomen idu gospodinu Slavku Klikovcu, čoveku sa licem vrednim Serđa Leonea ili pak Korbučija, koji iako nije profesionalni glumac mislim da zaslužuje da se pojavljuje u svim domaćim naslovima od sada.

Jelena Simić kao Iskra

Nije lako napraviti epohu kada ti je budžet pet dinara, ali dokaz Berkuljanove snalažljivosti i talenta se ogleda i u tome što je veoma uspešno razdvojio dva razdoblja u kojima se „Iskra“ odigrava sa minimalnim ali efektnim ulaganjem sredstava, čime je postigao da gledaocu bude sasvim jasno u kojim se godinama šta odigrava.

Prednost i mana ovog trilera je što traje svega 82 minuta, čime se postiže neverovatna efektnost, i uprkos Nelevićevom ošljarenju, film postaje sve bolji što je bliži kraju. Kada sam već kod kraja, „Iskra“ ima veoma zanimljivu, gotovo kjubrikovsku, scenu na svršetku koja veoma efektno stavlja tačku na čitavu priču filma.

Je l’ vidiš da film treba da ima PRAVI kraj ti festivalski entuzijasto?!

Berkuljanovo delo je dokaz da kada imaš solidnu ideju i talenat možeš da snimiš odličan film, uprkos ograničenom budžetu, nezainteresovanosti glumaca i svim ostalim preprekama o koje se domaći reditelji sapliću već godinama. Takođe je dokaz da je žanrovski film moguć na ovom podneblju. Sve što ostaje sada jeste da se nadam da će film dobiti kakvu-takvu distribuciju i da će ovdašnja publika imati priliku da pogleda „Iskru“. Mislim da posetioci bioskopa zaslužuju dobar žanrovski film. Mislim da Berkuljanovo delo zaslužuje publiku. Mislim da ovom reditelju treba omogućiti dalji rad. Mislim da bi on možda mogao biti spas po komercijalni film. Mislim da ne grešim.

 

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

2 thoughts to “Iskra (2017)”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: