Skip to main content

Jedan voz za dve bitange (1973)

Poster za film
Poster za film

Vozovi? Klošari? Šta? Kakav ti je ovo film Kruniću, da l’ si normalan, pa ko će to da gleda?! Čekaj, kako to misliš zaista su glumci ti koji se lomataju po vozu u punoj brzini? Ima tuča sekire i čekića? Stvarno su se provlačili ispod voza u pokretu? Šta je to? Ko su ti ljudi? Ja bih to da gledam!

Tokom velike depresije u Amerika je prepuna beskućnika i klošara. Oni putuju od mesta do mesta, u portazi za poslom, švercujući se po teretnim vagonima. Šek (Ernest Borgnajn) je kondukter sadista, koji se zakleo da se niko neće besplatno voziti njegovim vozom „Br. 19“. „A“ No. 1 (Li Marvin) je beskućnik koji se opkladio sa svojim pajtosima da će preživeti ceo put na Šekovom vozu. Međutim, mladi klošar „Pljuga“ (Kit Karadin) je željan slave i priznanja te se pridružuje Broju Jedan u njegovoj avanturi prugama Severozapada.

Li Marvin kao "A" No. 1
Li Marvin kao “A” No. 1

 „Emperor of the North“ (1973), poznat i pod distributerskim nazivom „Jedan voz za dve bitange“, sa Li Marvinom i Ernestom Borgnajnom je jedan od mojih omiljenih filmova koje je režirao Robert Aldrič. Ovaj reditelj nam je ostavio u amanet filmove poput „Vera Kruza“ (1954), „Poljupca smrti“ (1955) i „Dvanaest žigosanih“ (1967). Prva dva naslova važe za najuticajnija dela nastala tokom 1950-tih u svetu režije, dok je „Dvanaest žigosanih“ doneo novo lice ratnog filma na velika platna. Takođe je čovek koji je na samrtnoj postelji, na pitanje prijatelja da li mu nešto treba, odgovorio: „Da, dobar scenario“. Stoga, Aldrič uopšte nije za potcenjivanje.

Ernest Borgnajn kao Šek
Ernest Borgnajn kao Šek

Na moju žalost, teško da ćemo ikada više videti film poput ovog. Ne, ovo nije „starije je bolje“. Naime, Holivud je ušao u eru hiperprodukcije. Sve su instant franšize koje izrode nekoliko delova i umru. Bivaju zaboravljene možda i brže no što su nastale. Ali su gledane. I to je jedini cilj producenata, da zarade milijarde. Više niko ne pravi „jedan“ film. Sve je teže uočiti čak i potencijalni klasik. Pod ovim ne mislim na to da je „i Kazablanka je bila samo jedan od 50 Vornerovih filmova godišnje“. Ne, mislim na to da u poslednjih 15-tak godina ne mogu da nabrojim deset filmova koje će istorija zapamtiti. Snimaju se mali filmovi i čudni filmovi, ali u nekim indi produkcijama koje, ako ičemu vrede, teško dopru do svoje publike ili, neretko, ne vrede ništa poput svojih milijaderskih kolega-franšiza.

U čemu je fora kod starih filmova? Kao prvo, neko se silno iscimao da nešto uradi. Pa makar to bilo i nešto relativno prosto poput trčanja po krovu voza u pokretu. I to verovatno bez sigurnosne opreme. Drugo, današnji protagonisti su nekako previše lepi i deluju… mekano. Izgledaju kao da ih je život milovao. I žale se na gotovo sve. Te ih žulja kostim, te im je oružje preteško pa im liju od gume ili nekih polimera, te su pali na pušku pa su se uštinuli… U „Jednom vozu za dve bitange“ se Marvin i Borgnajn urnišu od batina, skaču sa i na voz u pokretu, a ima i pegla sa pravom sekirom i nikom ništa. I izgledaju kao da su videli sveta i problema. I zato će njih dvojica ostati zauvek zapamćeni u kinematografiji, dok će mnoge zvezde današnjice, poput Bred Pita ili recimo Vila Smita izbledeti kroz godine.

Ernest Borgnajn vs Li Marvin
Ernest Borgnajn vs Li Marvin

Moram da napomenem i to da filmovi koji se snimaju danas, a odigravaju se u epohi, ne izgledaju uverljivo. Sve je nekako previše novo, kao da je malopre izvađeno iz kutije. Ranije je sve izgledalo… stvarnije. Objekti nisu izgledali kao studijske kulise, već kao prave građevine u kojima je neko živeo. Odeća je bila iznošenija, predmeti su bili pohabaniji. Da je „Jedan voz za dve bitange“ snimljen juče, voz bi bio previše nov i upeglan, slika bi prštala od CGI dodataka, sve tuče bi bile drmusave i/ili kung-fu i voz bi na kraju eksplodirao. Spektakularno.

Li Marvin preti Kitu Karadinu
Li Marvin preti Kitu Karadinu

Originalni naslov filma je bio „Emperor of the North Pole“, što je surova šala iz doba Velike Depresije. Naime, najbolji klošar bi bio car Severnog Pola, jer bi bio svemoćni vladar… ničega. Međutim, producenti su ga povukli iz bioskopa posle svega dve sedmice jer su ljudi mislili da se radi o Arktiku. Naziv je skraćen na „Emperor of the North“ i film je istovremeno reklamiran i kao akcija i kao komedija. Na posteru piše da naslovnu numeru „A Man and a Train“ peva Bil Medli, ali na špici piše da je izvodi Marti Robins. Nije poznato da li je bilo još nekih izmena osim ovih.

„Jedan voz za dve bitange“ je delom baziran na knjiškom serijalu „Put“, Džeka Londona i „Od obale do obale sa Džekom Londonom“, Leona Reja Livingstona koji je pisao pod pseudonimom „A-No.-1“. Londonov uticaj se vidi i u imenu lika Kita Karadina – Pljuga, što je nadimak koji je Džek dobio na svojim putovanjima.

Kit Karadin kao "Pljuga"
Kit Karadin kao “Pljuga”

Inače, film je prvobitno trebalo da režira Martin Rit, čovek koji je režirao „Špijun koji je došao iz hladnoće“ (1965) sa Ričardom Bartonom i „Hombre“ (1967) sa Polom Njumenom, međutim dobija otkaz. Producenti su onda želeli da unajme Sema Pekinpoa, ali nisu mogli da se dogovore sa njim oko para. Postojao je i problem između Pekinpoa i Marvina, obojica ozbiljni alkoholičari i kavgadžije, jer je glumac napustio snimanje „Divlje horde“ (1969) pošto su mu ponuđene veće pare na „Svi za Eldorado“(1969). U jednom intervjuu Li je rekao: „Sem je opasan po mene. On ima moj broj i ja imam njegov, a to nije dobro kada su u pitanju glumac i reditelj. Jer on je sitna rasta.“

Posle neuspelih pregovora sa Pekinpoom, producenti su se okrenuli bivšem saradniku Robertu Aldriču, sa kojim su radili na „Dvanaest žigosanih“. Reditelj je došao na ideju da likovi koje igraju Borgnajn, Marvin i Karadin predstavljaju Establišment, Anti-Establišment i Današnju Mladež. Takođe je bio odlučan da se film snima na lokaciji gde se odigrava radnja po scenariju – u Oregonu. Zanimljivo je da se na istom ovom delu pruge snimao „General“ (1926) Bastera Kitona i „U klancu Nevade“ (1975) sa Čarlsom Bronsonom.

Li Marvin i Kit Karadin
Li Marvin i Kit Karadin

„Jedan voz za dve bitange“ je jedan od sedam filmova koje su Li Marvin i Ernest Borgnajn snimili zajedno, i njihov poslednji zajednički bioskopski naslov. Kit Karadin je sledeće godine ponovo glumio u drami smeštenoj tokom Velike Depresije – „Svi smo mi lopovi“ (1974) Roberta Altmana.

Interesantan podatak je da je, 16. juna 2008. godine, izdavačka kuća Intrada Records objavila CD sa muzikom iz filma, koju je komponovao Frenk De Vol, u ograničenom tiražu od 1200 primeraka. CD se rasprodao u roku od nekoliko sati.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: