Skip to main content

Kelijevi junaci (1970)

Keli i njegovi junaci
Keli i njegovi junaci

Pre 46 godina, svetlost dana je ugledala ratna satira Brajana Dž. Hatona „Kelijevi junaci“ (1970) sa Klintom Istvudom, Donaldom Saterlendom, Telijem Salavasom i još po kojim imenom. Film prati grupu američkih vojnika koji nastoje da se domognu nacističkog blaga u zlatnim polugama, a koje je skriveno u gradiću iza neprijateljskih linija. Poručnik Keli (Klint Istvud), okuplja čudnovatu grupu saradnika i planira da se ušunja među neprijateljske trupe i ukrade zlato pre no što savezničke trupe probiju liniju fronta i „oslobode“ teritoriju.

Film je baziran na istinitoj priči. Pljačka je opisana u knjizi Iana Sejera i Daglasa Botinga – „Nacističko zlato: senzacionalna priča o najvećoj svetskoj krađi“. Akciju si inače izveli američki i nemački dezerteri udruženi idejom o bogatstvu. Ovaj incident je dospeo u Ginisovu knjigu rekorda tokom 1960-tih.

Tokom 1945. godine, Saveznički bombarderi su nemilosrdno bombardovali Berlin i uspaničeni Nacisti su počeli da premeštaju sve vrednosti koje su nakupili tokom petogodišnjeg vojevanja po Evropi. Pogotovo novčane rezerve Rajhsbanke. Teretni vagoni, krcati umetninama, zlatom (vrednim oko 2.5 biliona dolara u tom trenutku) i papirima od vrednosti su slati na jug u nadi da će biti spaseni od nadolazećeg neprijatelja, pogotovo Rusa. Deo ovih događaja je opisan u filmu „Voz“ (1964) Džona Frankenhajmera, sa Bertom Lankesterom u glavnoj ulozi.

Ovo je priča o pljački tog blaga, ali i pokušaju Amerikanaca da prikriju zločin i opravdaju ga kroz beskrajnu papirologiju. Posleratni reketaši, korupcija i obračuni bandi su saplitali istragu Sejera i Botinga na svakom ćošku a u nekom trenutku ime je zaprećeno smrću ako ne prestanu da kopaju po prošlosti. Njihov život u tom trenutku je izgledao kao avantura lika Džozefa Kotena u „Trećem čoveku“ (1949) Karola Rida. Pritom, autori su, pored gomile izveštaja i vojnih dokumenata, uspeli da lociraju deo zlata koji je počivao u centralnoj banci Engleskog kraljevstva. Bio je ovo najveći skandal posleratnog doba, sve do Votergejta.

"Kelijevi junaci" pripremaju scenu
“Kelijevi junaci” pripremaju scenu

Studio MGM je otkupio prava na knjigu s namerom da je ekranizuje. Angažovali su oprobani tim: reditelja Dona Zigela i glumca Klinta Istvuda. Njih dvojica su upravo zvršili snimanje vesterna „Dve mule za sestru Saru“ (1970). Međutim, Zigel biva onemogućen da režira novi film usled obaveza i zastoja tokom post-produkcije „Dve mule“, te je film dodeljen Brajanu Dž. Hatonu čije je verovatno najpoznatije delo „Orlovo gnezdo“ (1968), takođe sa Istvudom. Glumac je pokušao da se izmigolji iz ugovora ali ga je studio sprečio u tome.

Studio je potom angažovao šakohvat zvezda poput Donalda Saterlenda i Telija Salavasa, obojica sveže proslavljeni uspehom filmom „Dvanaest žigosanih“ (1967), ali i veterana poput Harija Dina Stetona, Dona Riklsa i Kerola O’Konora. Po prvi put na filmu se obreo i mlađani Džon Lendis, koji je angažovan kao asistent producenta. Doduše, Lendis je i statirao u „Kelijevim junacima“ kao jedna od tri opatice! Film je trebao da ima i žensku ulogu, koja je bila dodeljena Ingrid Pit, poznatoj po ulozi Istvudovog ljubavnog interesa u „Orlovom gnezdu“ (1968), ali je uloga isečena iz scenarija tik pred snimanje. Vesti da je izbačena iz filma, glumica je dobila prilikom ukrcavanja na avion.

Donald Saterlend, Klint Istvud i Teli Salavas
Donald Saterlend, Klint Istvud i Teli Salavas

Originalni naziv ekranizacije „Nacističko zlato: senzacionalna priča o najvećoj svetskoj krađi“ bio je „Ratnici“ ali je tokom snimanja promenjen u „Kelijevi ratnici“ na insistiranje producenata, a ubrzo potom i u svoj konačni naziv „Kelijevi junaci“. Odlučeno je da se film snima u Jugoslaviji ponajviše jer je jugoslovenska vojska imala silne neke zalihe operativnih Šerman tenkova, spremnih za filmski objektiv i slavu. Kao i ruskih T-34 tenkova koji su bili prerađeni da izgledaju kao nemački Tigar tenkovi. Ovo se najviše vidi po suspenziji gusenica. Zanimljiv podatak je da zvuk koji su pravili nosači tureta na Tigrovima kasnije upotrebljen za zvuk tegljača u „Osmom putniku 2“ (1986) Džejmsa Kamerona. Sa druge strane, većina letilica u filmu su prerađeni jugoslovenski test-avioni Soko 522, koji se po prvi put vinuo u vazduh 1955. godine.

Prva klapa udarena je u julu 1969. godine. Ubrzo po početku snimanja, Donald Saterled je dobio vesti, preko Klinta Istvuda, da je njegova tadašnja supruga Širli Daglas uhapšena u pokušaju da kupi ručne granate za Crne pantere pomoću čeka koji joj je dao priktiveni FBI agent. Saterlend kaže da, dok je došao do dela o čeku, Klint se toliko smejao da ga noge nisu držale te da mu je bila potrebna pomoć da ustane sa tla. Kada se produkcija preselila u primorski grad na Istri – Vižinadu, Saterlend se toliko teško razboleo da je morao biti smešten u bolnicu, a producenti su poslali telegram njegovoj sveže uhapšenoj supruzi da bi trebala da dođe na set. Međutim, upozorili su je da, dok ona dobije dozvolu za putovanje od FBI-ja i stigne do Jugoslavije, postoji šansa da će glumac umreti.

Odbol i njegova ekipa
Odbol i njegova ekipa

Inače, tokom 1990-tih, grupa švedskih fanova ratnih igara je rešila da napravi maketu grada u 1:72 promeru. Kako bi postigli što veću autentičnost modela, doputovali su u Vižinadu i iznajmili mali avion za potrebe fotografija iz vazduha. Hrvatske vlasti su ih uhapsile pod optužbom da su špijuni, ali su ih pustili nekoliko sati docnije.

Nemački tenkovski komandant, koga glumi Karl-Oto Alberti, je očigledna parodija na lik Marlona Branda, pogotovo u filmu „Mladi lavovi“ (1958). Dok amblem ključa koji se nalazi na Tigrovima označava da su deo Prve SS pancer divizije poznatije i kao „Leibstandarte Adolf Hitler“.

Karl-Oto Alberti kao nemački komandir tenka
Karl-Oto Alberti kao nemački komandir tenka

Kad sam već kod oznaka, plavi „nišan“ koju nose Keli i njegovi ljudi označava da su pripadnici 35. pešadijske divizije koja pak pripada Nacionalnoj gardi koja se sastoji od ljudi iz Mizurija, Nebraske i Kanzasa. Takođe ova jedinica se borila u okolini francuskog grada Nansija tokom 1944. godine.

Inače većina imena u filmu su nadimci i štos. Ponajviše artiljerijski narednik Maligan. U golfu „maligan“ je šansa da se ponovi loš udarac, a tokom filma narednik je često prekoravan zbog svoje nepreciznosti. Takođe, tokom „Kelijevih junaka“ postoji nekoliko omaža špageti-vesternu, ponajviše filmu Serđa Leonea „Dobar, loš i zao“ iz 1966. godine.

"Kelijevi junaci" (1970)
“Kelijevi junaci” (1970)

Po završetku snimanja i neposredno pred distribuciju, zvezda filma Klint Istvud je javno izrazi osvoje nezadovoljstvo finalnom montažom. Naime, iz filma je izbačeno oko 20 minuta materijala, uglavno mscena koje su pružale dublji uvid u motive i karakter pojedinih likova. Neke od izbačenih scena su:

  • Odbol (Donald Saterlend) i njegova ekipa se pakuju kako bi došli do Kelija i ostatka družine dok devojke iz sela trčkaraju onaokolo polu-gole.

  • Kelijev odred naleće na grupu nemačkih vojnika koji se brčkaju u bazenu krcatim nagim devojkama.

  • Dok čekaju Odbola da dođe do ambara, Keli (Klint Istvud) i Veliki Džo (Teli Savalas) imaju konverzaciju o njihovom razočarenju u rat i zašto je Keli podmetnut kao žrtveno jagnje za posledice napada, što je dovelo do njegovog uniženja čina.

  • Scena u kojoj se vod pobuni protiv misije i Gutkovski (Ričard Davalos) zapreti Keliju puškom ali se na karu smiri.

  • General Kolt (Kerol O’Konor) je u krevetu sa dve devojke kada primi poziv da je Keli probio neprijateljsku liniju fronta.

  • Tokom konačnog napada na grad, Keli pronalazi ranjenog nemačkog vojnika. Ovo je još jedan u nizu omaža špageti-vesternu, i podudara se sa scenom u kojoj Istvud pronalazi ranjenog vojnika u „Dobar, loš i zao“ (1966).

  • Keli, Odbol i Veliki Džo taktiziraju napad, sedeći na napuštenom Tigar tenku, tik pred scenu u kojoj popričaju sa nemačkim tenkovskim komandantom.

Iako je radnja smeštena tokom Drugog svetskog rata, „Kelijevi junaci“ (1970) su zapravo kritika rata u Vijetnamu. Ovo se ponajviše vidi kroz lik Donalda Saterlenda, koji fura bradu i koristi hipi žargon. Zanimljivo je da su iste godine izašla još dva filma koji se takođe bave kritikom Vijetnama: „M.A.S.H.“ i „Kvaka-22“. Gotovo tri decenije docnije, „Kelijevi junaci“ su poslužili kao inspiracija za hit Mark Valberga i Džordža Klunija – „Tri kralja“ (1999). No, iako star preko 40 godina, i sada već politički irelevantan, film Brajana Dž. Hatona ostaje prezabavan za gledanje i ne pokazuje preterane znake starenja. Osim možda muzičke podloge, ali to se da prenebregnuti.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: