Skip to main content

Legenda o BrejvStaru (1988)

Poster za dugometražni crtać
Poster za dugometražni crtać

Posle neverovatnog uspeha serijala „Hi-Men i gospodari svemira“ studio Filmejšn je napravio novu seriju – „BrejvStar“ koja je trajala 65 epizoda. Zanimljivo je to što su igračke, koje neumoljivo prate subotnje crtaće 80-tih, izašle godinu dana pre no što je iko video serijal. Ovo se dogodilo sa samo još jednim naslovom – „ThunderCats“. Osim toga, igračke su bile poprilično velike, te je svaka bila visoka oko 18cm. Baš kao i „ThunderCats“.

BrejvStar i njegov konj/pratilac
BrejvStar i njegov konj/pratilac

„BrejvStar“ se bavio svemirskim avanturama istoimenog šerifa na planeti zvanoj Novi Teksas u XXIII veku, gde je hrabri junak imao posla sa kojekakvim ološem a ponajviše Teksom Heksom, koji je bio inicijalno BrejvStarov kolega ali se transformisao u zlikovca kada je došao u dodir sa mineralom zvanim Kerijum. Dobri šerif ne bi bio junak subotnjeg crtaća da nema neke moći, te BrejvStar poseduje:

  • Uši vuka – supersluh kako bi moga da čuje ko ga sve ogovara na planeti.
  • Oči sokola – supervid kako bi lakše pronašao zlikovce koji mu rade o glavi.
  • Brzinu pume – kako bi lakše stigao izdajnike i prevrtljivce.
  • Snagu medveda – kako bi lakše iznabadao svoje protivnike.

Odakle mu sve ovo? BrejvStar je u stvari severnoamerički indijanac, kome su moći podarene putem „duhovnih životinja“ iliti totema. Osim ovih moći on poseduje i kompjuterski vizir, značku koja služi i kao štit, radio i „Neutra-laser“ pištolj i „Trans-frizer“ pušku. Iako ga oslovljavaju „Šerifom“ i „Šampionom pravde“ BrejvStar uglavnom služi kao pregovarač pilikom svakojakih sukoba i neretko pokušava da nađe pacifistički način da reši problem pre no što potegne oružje ili pesnicu.

Vizuelna prezentacija moći "Uši vuka!"
Vizuelna prezentacija moći “Uši vuka!”

Srećom po sve klince tu je BrejvStarov verni saputnik i ljubimac Thirty/Thirty koji je „tehno-konj“, podjednako sposoban da juriša na sve četiri i da hoda uspravno, sa puškom zvanom „Meri Džejn“. Thirty/Thirty ne preza od nasilja i uvek je pre u „a da mi njih prebijemo“ fazonu nego da sad tu nešto mlati praznu dijalošku slamu. Inače, ime konja/saputnika je referenca na Vinčesterov ketridž 30-30 za model puške iz 1894. godine.

Koji si ti šonja BrejvStare. A mogli smo da ih prebijemo ko volove u kupusu.
Koji si ti šonja BrejvStare. A mogli smo da ih prebijemo ko volove u kupusu.

Zanimljiv podatak je da je glavni negativac, Teks Heks, zapravo prvobitno osmišljen za drugi filmešnov šou „Pravi Isterivači duhova“ ali je vlasnik studija, Lu Šajmer, bio toliko fasciniran likom da je rešio da mu podari sopstveni serijal.

Svaka od epizoda je, kao i svi ostali crtaći tog doba, imala moralnu pouku na kraju. Međutim, izdvaja se epizoda zvana „The Prince“ u kojoj dečak kupi ilegalnu drogu zvanu „spin“ i na kraju overi od iste. #TraumeIzDetinjstva Niko nikada pre ni posle ovoga se nije usudio da, u crtaću, na tako plastičan način objasni posledice konzumiranja ilegalnih supstanci. Osim ove, vredne pomena su i epizode „Fallen Idol“ i „Sunrise, Sunset“.

Po prikazivanju poslednje epizode, kreatori su mislili da je sa BrejvStarom gotovo. Serija nije imala najbolji uspeh, a ni igračke se nisu prodavale bog zna kako, te su se ljudi posvetili drugim projektima i letnjem odmoru. Međutim, po povratku sa letovanja, Šajmer je sakupio ekipu i saopštio im da se radi dugometražni bioskopski film „Legenda o BrejvStaru“ (1988) koji je bio svojevrsni prikvel seriji.

- Je l' da da je strava što ćemo da imamo dugometražni film? - Ne.
– Je l’ da da je strava što ćemo da imamo dugometražni film?
– Ne.

Interesantano je to što su se kreatori filma opredelili da na početku crtaća nema puno animacije. Sve je nekako statično, jer je reditelj želeo da bude više kao strip, ali kako se film razvijao animacije bi bilo sve više i više, da bi na kraju prštalo od čuvenih filmešnovih 12 frejmova. Takođe, na ovom filmu su rađeni prvi CGI efekti u industriji animacije ikad. Jedan od ljudi koji su radili uklapanje kompjuterskih elemenata sa 2D animacijom je Džim Helen koji je kasnije radio efekate na filmovima poput „Lepotice i zveri“ (1991)„Aladina“ (1992)„2012“ (2009)„Odred otpisanih“ (2016). Većina umetnika koji su radili animaciju i dizajn u Filmejšnu su po zatvaranju studija našli poslove u Dizni studiju a neki čak i na Brodveju kao scenografi.

Rotoskopija na delu u sceni ljubljenja BrejvStara i Sudije J.B.
Rotoskopija na delu u sceni ljubljenja BrejvStara i Sudije J.B.

Iako je Filmejšn radio uglavnom jeftinu animaciju, rešili su da se iscimaju za potrebe dugometražnog BrejvStara te su u pojedinim scenama upotrebljavali rotoskopiju, koju je mahom proslavio reditelj Ralf Bakši, kako bi pokreti likova delovali tečnije i prirodnije. Međutim, takođe su i štedeli novac tako što su glumci snimali ogromne količine dijaloga u kratkom roku i bez prekida. Naime, isti čovek bi iz jednog pokušaja snimio oko četiri strane dijaloga, gde ima oko pet ili šest likova koji razgovaraju a kojima svima on sam daje glas.

Šest likova a jedan glumac...
Šest likova a jedan glumac…

Na žalost, iako je isprva film dobio odlične kritike, „Legenda o BrejvStaru“ je ipak  propala na blagajnama. Takođe, ovo je poslednji crtać koji je studio Filmejšn proizveo. Kompaniju je kupio L’Oreal koji je zatvorio studio jer ga je interesovala samo biblioteka animacija ali ne i da proizvode nove naslove.

Generalni utisak: Za razliku od „Tajne mača“ (1985) gde sam se ozračio od dosade i prespavao većinu crtaća, BrejvStar serijal (nasumično odabrane epizode) i dugometražni film su daleko podnošljiviji. Iako se vidi animacija i kadriranje koje dolazi od „Hi-Mena i gospodara svemira“ kao i prerađivanje ženskih likova (Tila/Čarobnica u Sudiju J.B.) nisam se toliko smorio i zaspao sam samo dva puta. No, i dalje ništa nije dostiglo dugometražni spektakl zvan „Transformersi“ i „G.I. Joe“ film. Zanimljiv dodatak na DVDu „Legende o BrejvStaru“ je komentar reditelja, glavnim glumaca i samog Lu Šajmera. Na žalost, od korisnih informacija nema ništa jer se kreatori samo busaju u grudi kako su odradili sjajan posao i kako ovakav crtać nije postojao u to vreme. Kao i da su oni izmislili žanr „svemirski vestern“. Izgleda da ni od njih nije čuo za „Sablju i zvezdane šerife“

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: