Skip to main content

Mnoga lica Gospodara džungle

Tarzan, Džejn i Džejk dozivaju publiku u bioskop
Tarzan, Džejn i Džejk dozivaju publiku u bioskop

Tarzan, Gospodar džungle. U jednom trenutku u vremenu poznat i kao Gospodar bioskopskih blagajni. Danas mahom zaboravljen i prevaziđen usled silnih superheroja sa super moćima. Međutim na svakih nekoliko godina, neki studio reši da ekranizuje ovog junaka. Ako je verovati Rokiju Balboi: „Nije bitno koliko si jak. Bitno je koliko možeš da popiješ udaraca i nastaviš da se krećeš. Tako se pobeđuje!“, Tarzan je sada već neuništiv. Posle više stotina adaptacija, svetu nikada nije dosta novih, ili pak osveženih, avantura Gospodara džungle. Za one sa jeftinijim kartama sledi pasus nazvan „Ko je dođavola Tarzan?“.

Tarzan je rođen kao Džon Klejton, sin lorda i lejdi Grejstok, koji su usled brodske pobune završili nasukani na afričkoj obali. Majka umire ubrzo po Džonovom rođenju, dok oca ubija Kerčak iz plemena džinovskih gorila nepoznatih nauci po imenu Mangani. Kala, koja je takođe Mangani, se smilovala na bebu i usvojila je. Kao mladić, Tarzan upoznaje amerikanku Džejn Porter, koja se nasukala na istom mestu gde i njegovi roditelji koju deceniju ranije. Kada se ona vratila u Ameriku, Tarzan napušta džunglu i kreće u potragu za svojom ljubavlju. U nekom trenutku, i poprilično avantura kasnije, njih dvoje se venčavaju i dobijaju sina Džeka, koji uzima majmunsko ime Korak. Usled prezira koji ima prema modernom svetu, Tarzan i porodica se vraćaju u Afriku, gde podižu pozamašno imanje koje postaje baza za njihove dalje avanture.

Lik i delo Tarzana je stvorio Edgar Rajs Burouz (1. IX 1875. – 19. III 1950.) jer je shvatio da se od pisanja može zaraditi, a i da „ako ljudi kupuju ovo smeće koje čitam siguran sam da ja mogu bolje i zabavnije“. Prvi roman mu je izašao 1912. godine – „Tarzan gospodar majmuna“ dok je sama knjiga izašla 1914. Tokom 1923. godine Burouz osniva sopstvenu kompaniju i sam počinje da štampa i izdaje svoje knjige. Saga o gospodaru džungle se proteže kroz 24 originalne knjige, 13 priznatih i 5 nepriznatih nastavaka koje su pisali drugi autori.

Omot knjige "Tarzan, gospodar majmuna"
Omot knjige “Tarzan, gospodar majmuna”

Naučno-fantastični autor Filip Hoze Farmer je, 1972. godine, rešio da pristupi ovom liku iz drugog ugla – kao da je bio istorijska ličnost. Fiktivna biografija je nazvana „Tarzan živi: konačna biografija lorda Grejstoka“. Farmer je napisao nekoliko lažnih biografskih knjiga koje su, osim Gospodara džungle, pokrile i Šerloka Holmsa i Doka Sevidža. Autorova ideja je da ova tri lika predstavljaju osnovu Vold Njuton familije. Najzanimljiviji naslov u kolekciji je verovatno „Nepoznata gozba“ kojoj mnogi fanovi zameraju grafički prikaz seksa i nasilja.

Pored literarnih, Tarzan je imao i druge inkarnacije. Na radiju je išla dramatizacija junakovih avantura i to u dva perioda: od 1932. do 1936. godine gde je glavnu ulogu tumačio Džejms Pirs, koji je ovog lika tumačio i na velikom platnu u nemom filmu „Tarzan i zlatni lav“ iz 1927. godine. Od 1951. do 1953. godine avanture čoveka iz džungle ponovo adaptiraju za radio, gde je ovog put protagonistu igrao Lamont Džonson. Zanimljivo je to što Džonson uopšte nije bio glumac, već reditelj veoma popularnih serija tog doba poput „Zone sumraka“, zatim „Imaj pištolj i putuj“, i „Piter Gun“ čija je muzička tema korišćena u filmu „Braća Bluz“ (1980) Džona Lendisa.

"Tarzan" Harolda Fostera
“Tarzan” Harolda Fostera

Pored radija, Tarzan se obreo i u stripu. Prvi put 1929. godine sa ilustracijama koje je radio Harold Foster, čovek zaslužan za čuvene avanture Princa Valijanta. Zanimljivo je da su stripske avanture Gospodara džungle bile među prvim stvarima koje su Nacisti zabranili 1934. godine, jer su ih smatrali nepodobnima za lokalno stanovništvo, jer „okrutnost prema životinjama podstiče sadizam kod čitalaca“. Ova cenzura se prenela i na film „Tarzan i njegov par“ jer slika žene i „majmunolikog čoveka iz džungle“ nije kompatibilna sa slikom o „rasnoj svesti“ i „samosvesti o dogovornosti za izbor partnera“ kao i „ulozi žene u Rajhu“.

U periodu od 1983. do 1989. godine, jugoslovenski izdavač Marketprint je proizvodio sopstvene stripske avanture ovog junaka. Autor ovog dela je Branislav Kerac, čuveni domaći strip-autor, najpoznatiji po serijalu „Ket Klou“. Ovu stripsku inkarnaciju su otkupili Šveđani, Finci, Novežani i Holanđani kako bi je izdavali tokom 1990-tih.

YU Tarzan
YU Tarzan

Pored toga je Gospodar džungle završio i na Brodveju. Prvi put 1921. godine, gde su naslovne uloge tumačili Ronald Ader i Etel Dvajer. Tokom 1976. godine, Ričard O’Brajen, kreator kultnog mjuzikla „Roki horor“, je napisao svoju rok verziju pevajućeg čoveka-majmuna nazvanu „Ti-Zi“ koja nikada nije realizovana. Tačno trideset godina kasnije, Tarzan je ipak zapevao na Brodveju i to u adaptaciji Diznijevog crtaća.

U duhu modernog vremena, Tarzan se obreo i na kompjuterskim monitorima. Prvi put tokom 80-tih godina XX veka u igrici za Komodor 64, a tokom kasnijih godina i za PC, Plejstejšn, Nintendo 64 i Gejmboj.

Pre no što pređem na veliko platno, moram da napomenem i TV adaptacije. Svih osam njih. „Tarzan“ se emitovao na NBC-u u periodu od 1966. do 1968. godine a naslovnu ulogu je tumačio Ron Ilaj. Serija je nastala kao nastavak filmova sa Gordonom Skotom. Zanimljivo je da je lik Džejn potpuno izbačen iz ove adaptacije. Inače, Ilaj će svoje glumačke dane završiti sa serijom „Odmetnik“ pored Lorenco Lamasa.

Zatim sledi animirana serija „Tarzan, gospodar džungle“ za CBS od 1976. do 1980. godine u kojoj Robert Ridžli daje glas glavnom junaku. Za razliku od prethode inkarnacije u ovoj se pojavljuje Džejn, koju nahuje Linda Geri. Međutim, njen lik se pojavljuje samo u jednoj epizodi i to je to! Animaciju je radio studio Filmejšn koji su najpoznatiji kao kreatori „Hi-Mena i gospodara svemira“.

Animacija od 3 frejma
Animacija od 3 frejma

Televizija CBS se opet vraća Tarzanu 1989. godine, kada se snima pilot za seriju u vidu TV filma „Tarzan na Menhetnu“ gde glavnu ulogu tumači Džoe Lara pored Žan-Majkl Vinsenta i Tonija Kertisa. Pilot prolazi neslavno, bez puno obraćanja pažnje, te serija nije realizovana.

Sledi „Tarzán“ u periodu of 1991. do 1994. godine. Ova serija je francusko-kanadsko-meksička ko-produkcija, i u njoj je Tarzan ekolog, a Džejn francuski arheolog. Glavnog junaka tumači Vulf Larson, tip koji je svoju slavu stekao ulogom u seriji „Vrelina L.A.“, a koja je u stvari „Smrtonosno oružje“ za siromahe. Inače, u jednoj epizodi „Tarzána“ se pojavljuje i originalni TV Tarzan – Ron Ilaj.

Rekao sam da ću se vratiti, ne zvao se ja Džoe Lara!
Rekao sam da ću se vratiti, ne zvao se ja Džoe Lara!

Svega dve godine kasnije, Džoe Lara uzvraća udarac u seriji „Tarzan: Epske avanture“. Ova inkarnacija je trajala svega godinu dana i koštala je svega 10 dinara da se napravi. Ostala je zapamćena od strane pojedinih generacija mladih Srba usled nemilosrdnih repriza na Pinku.

Dvadesetprvi vek donosi i nove avanture ovog junaka. U vidu animiranog serijala „Legenda o Tarzanu“ koja je nastala kao spin-of Diznijevog dugometražnog crtaća. Protagonisti glas pozajmljuje Majkl T. Vajs, domaćoj publici poznatiji i kao Džerod u seriji „Kameleon“. Ovaj, „Pritender“.

Kako to misliš spin-of? Pa valjda je nastavak majku mu?!
Kako to misliš spin-of? Pa valjda je nastavak majku mu?!

Vorner studio 2003. godine radi svoju verziju Gospodara džungle, maštovito naslovljenu – „Tarzan“. Ideja je bila da se junak modernizuje, te je serija smeštena u današnji Njujork, a Džejn je policijski detektiv. Ovaj koncept se pokazao zanimljivim koliko i naslov, te je delo je uginulo posle svega osam epizoda. Jedino vredno pomena je to što je naslovnu ulogu tumačio Trevis Fimel, danas poznat kao Ragnar Lothbrok u mega-popularnoj seriji „Vikinzi“.

Sajt www.imdb.com kazuje da postoji oko 200 adaptacija Tarzana, od čega je prva snimljena 1918. godine sa Elmom Linkolnom koji je ovu ulogu igrao još dva puta. Od ovih, nemih verzija, bitna je samo ona iz 1927. godine u kojoj zlog poglavicu glumi tada nepoznati Boris Karlof. Dve godine kasnije, u bioskope stiže ton film, i Tarzan, koga tumači američki gimanstički šampion Frenk Meril, prvi put progovara na srebrnom ekranu u filmu „Tarzan tigar“.

Opštenarodno veselje jer Tarzan ima glas!
Opštenarodno veselje jer Tarzan ima glas!

Čuveni studio MGM 1932. godine unajmljuje relativno nepoznatog, poreklom austro-ugarskog, olimpijskog plivača (i osvajača pet zlatnih medalja) sa aspiracijama na glumačku karijeru, Džonija Vajsmilera, u danas kultnom filmu „Tarzan, čovek-majmun“. Partnerku mu glumi Morin O’Saliven. Zanimljivo je i to da je Vajsmiler ulogu dobio slučajno. Naime, jednog dana je ugledao svog idola, Klarka Gebla, kako ulazi u studio, ali vratar nije hteo da pusti plivača unutra. Dovijajući se kako da uđe, naleteo je na klinca koji mu je rekao „Čuj, iza ćoška ima oko 75 ljudi koji probaju da budu Tarzan. Zašto ne pokušaš, a tako će te i pustiti u studio.“ Nemajući šta da izgubi, Džoni je stao u red i posle niza „idi tamo, stani tu, popni se uz ovo drvo, njiši se na trapezu“ dobio je ulogu čoveka iz džungle. Producenti su želeli da Vajsmiler promeni ime jer su se bojali da njegovo neće stati na tablu iznad bioskopa, ali kada su saznali da je dobitnik olimpijske medalje, ne samo da su ga pustili da glumi pod svojim imenom već su dodali i niz scena plivanja u film.

Nemoj ti meni da govoriš koliko plivanja ima balavanderu jedan
Nemoj ti meni da govoriš koliko plivanja ima balavanderu jedan

Inače, iz „Tarzan, čovek-majmun“ potiče jedan od čuvenih „pogrešnih“ citata –  „Ja Tarzan, ti Džejn“. Originalni dijalog u filmu je daleko duži, i ovaj citat je zapravo parafraziranje. Takođe, svi slonovi u filmu su indijski, a ne afrički. Prepoznatljivi su po manjim ušima i kljovama, pa je zato studio napravio posebnu šminku i prostetiku za iste kako bi odgovarali svojim afričkim rođacima. I svi pigmeji su zapravo kepeci omalani imalinom.

Osim toga, ovde se po prvi put čuje sada več ikoničan Tarzanov urlik, nastao od strane audio-inžinjera Daglasa Širera koji je usnimio jodlovanje, promenio mu frekvenciju i pustio ga unazad. Vajsmiler je tvrdio kako je on izmislio urlik, i toliko je dobro naučio da ga imitira da je narod verovao u legendu.

Vajsmiler će ostati upamćen ne samo kao najbolji Tarzan već i kao najdugotrajniji. U liku Tarzana je snimio 12 naslova, šest za MGM i šest za RKO.

Tarzan ima nove avanture, devojku, majmunče, prave lokacije...
Tarzan ima nove avanture, devojku, majmunče, prave lokacije…

U istom periodu su i drugi studiji snimali svoje verzije Gospodara džungle, sa drugim glumcima. Većina ih je snimana unutar samih studija dok su kadrovi džungle preuzimani iz putopisnih serijala. Osim „Novih avantura Tarzana“ (1935) koji je, osim što je serijal od 12 epizoda sa Hermanom Briksom, zapravo sniman u Gvatemali.

Posle „Tarzana i sirena“ (1948), Vajsmiler se povlači sa ekrana kao Gospodar džungle i odlazi da bude druga vrsta heroja – Džim iz džungle, po stripu Aleksa Rejmonda, kreatora Fleša Gordona. Studiji pokušavaju da nađu dostojnu zamenu za Vajsmilera i uspevaju – u Leksu Barkeru, potomku imućne porodice iz Njujorka koji se bavio glumom iz dosade. Barker je tumačio Tarzana u pet filmova u periodu od 1949. do 1953. godine. Iako je bio uglađen i zadivljujuće dobar glumac, producenti su mu tražili da bude „Ja Tarzan, ti Džejn“ lik.

Glupi leopardu ja sam tvoj novi gospodar!
Glupi leopardu ja sam tvoj novi gospodar!

Na red dolazi Gordon Skot, mladi bodibilder, koji je postao najpopularniji Tarzan posle Vajsmilera. Njegova dva filma „Tarzan veličanstveni“ (1960) i „Tarzanova najveća avantura“ (1959) su požnjeli bioskopske blagajne i približili su lik Gospodara džungle originalnoj zamisli Edgara Rajsa Burouza. Inače, u „Tarzanovoj najvećoj avanturi“ jednu od svojih prvih filmskih uloga ostvaruje Šon Koneri kao zli lovokradica.

Tokom 60-tih godina, usled ogromne popularnosti Džejmsa Bonda, Tarzan doživljava transformaciju u uglađenog gospodina koji putuje svetom i rešava probleme. Za razliku od većine svojih prethodnika ova inkarnacija, sa profi atletom Majkom Henrijem, je snimljena u boji i po svetu (Kenija, Indija, Malezija, Meksiko itd.).

Majk Henri preti Agentu 007 po bioskopskim blagajnama
Tarzan preti Agentu 007 po bioskopskim blagajnama

Međutim, publici je bilo dosta golog, mišićavog, ortaka u kožnim gaćama te se Tarzan povukao sa filmskog platna sve do 1981. godine kada je ponovo ugledao svetlost projektora. U naslovnoj ulozi se obreo Majls „Ator“ O’Kif i tadašna zavodnica Bo Derek. Film je orobio blagajne, ali ga je kritika sahranila.

Ja lepa, ti mišićav, mi ne umemo umetnost.
Ja lepa, ti mišićav, mi ne umemo umetnost.

Svega tri godine kasnije, producenti odlučuju da implementiraju određene ideje iz Farmerove biografije „Tarzan živi“ u filmu „Grejstok: Legenda o Tarzanu“ sa Kristoferom „Gorštak“ Lamberom i Endi Mekdauel. Činjenica da Lamber jedva da govori engleski u ovom trenutku samo doprinosi atmosferi otuđenosti njegovog lika. Film je režirao Hju Hadson, dobitnik Oskara za film „Vatrene kočije“ (1981). Za razliku od prethodnog filma, ovaj je prošao dobro kod kritike ali ne i kod publike. „Grejstok“ je propao na blagajnama. Sa druge strane, Ser Ralf Ričardson koji je tumačio lik šestog erla od Grejstoka je dobio posthumnog Oskara za svoju ulogu, pošto je umro neposredno po završetku snimanja.

Nema sekiracije, vaše glave su sigurne
Nema sekiracije, vaše glave su sigurne

Svojevrsni nastavak „Grejstoka“ nazvan „Tarzan i izgubljeni grad“ sa Kasperom van Dinom u glavnoj ulozi se snima 1998. godine. Ova adaptacija biva proglašena za jednu od najgorih inkarnacija Tarzana svih vremena.

Naredne godine studio Dizni izbacuje svoju animiranu verziju Tarzana, koja je readaptirana verzija „Grejstoka“. Film je poharao kako blagajne tako i kritike i postaje jedna od najboljih adaptacija ovog lika. Konstantin film 2013. godine izbacuje svoju verziju – „Tarzan 3D“ koja je CGI spektakl, ali crtani ubrzo biva ugažen od strane kritike i publike.

Tarzan se šunja ne bi li umakao besnoj publici i kritičarima
Tarzan se šunja ne bi li umakao besnoj publici i kritičarima

Igrana legenda o Tarzanu miruje sve do 2003. kada je studio Vorner najavio svoju verziju ovog, sada već, mitskog heroja po stip-predlošku izdavačke kuće Dark Hors. Posle niza lažnih startova, promena ekipe (Tom Hardi, pa Henri Kevil i na kraju Čarli Hanam) i reditelja (Giljermo del Toro, Stiven Samers i Gor Verbinski), Vorner najavljuje premijeru novog Gospodara džungle „Legenda o Tarzanu“ za 1. jul 2016. Reditelj filma je Dejvid Jejts, najpoznatiji po tome što je režirao poslednja četiri nastavka Harija Potera, dok glumačku ekipu čine Aleksandar Skarsgard, srpska snajka Margot Robi, Tarantinov dežurni crnac Semjuel L. Džekson, Tarantinov miljenik Kristof Volc i mnogi drugi. Film se snimao oko 90 dana u Vornerovim studijima u Engleskoj.

Zanimljivo je da je Kevil želeo ulogu Tarzana, ali nije mogao da je prihvati usled prepakovanog rasporeda Supermen franšize. Uloga Džejn Porter je isprva ponuđena Emi Stoun koja ju je odbila.

Švedski Tarzan
Švedski Tarzan

Jejts je odabrao Skarsgarda jer je glumac odrastao u Švedskoj ali radi i živi u Americi te poseduje taj „ni tamo ni ovamo“ kvalitet, poput Tarzana koji u potpunosti ne pripada ni gradu ali ni džungli. Aleksandar je pak prihvatio ulogu jer je njegov otac, takođe čuveni glumac Stelan, veliki fan Vajsmilerovih filmova: „Dok sam odrastao otac bi izvadio svoju VHS kolekciju Tarzan filmova i puštao nam po jednog svake nedelje“, rekao je mladi glumac u jednom intervjuu.

Kako bi mogao da se takmiči sa modernim junacima, a i da ne bi razočarao mlađeg brata kome je Tarzan ultimativni heroj, Skarsgard se podvrgao striktnom režimu ishrane i vežbanja u trajanju od četiri meseca. Iako su producenti isprva mislili da glumac neće stići da se napuca do snimanja, prvi dan je protekao mahom u divljenju Aleksandrovim izgledom a manje u radu. Rečima Margot Robi: „Ostala sam bez reči. Vilica mi je pala na pod, kao i ostatku ekipe. Da, to uključuje i muški deo. Neverovatan je. Toliko je truda uložio… Impresionirana sam.“.

Kristof Volc nije impresioniran. On je samo zao.
Kristof Volc nije impresioniran. On je samo zao.

Za potrebe popunjavanja pejzaža, reditelj je odabrao nacionalne parkove u Gabonu u zapadnoj Africi usled neverovatnih vizuelnih elemenata i netaknute prirode. Nije odmoglo ni to što država Gabon trenutno promoviše zabranu ilegalne trgovine slonovačom. Kako se film snimao u 3D tehnologiji, pejzaži su snimljeni specijalnim kamerama super-visoke rezolucije koje zahvataju 160 stepeni snimajućeg ugla.

Uprkos svom treniranju, pred-produkciji i odličnoj glumačkoj podeli, film više deluje kao CGI ektravaganca nego kao epska avantura kakvim ga predstavljaju. Gledajući trejler se da zaključiti da ide istom stazom kao i prošlogodišnji „U srcu mora“ (2015) gde je većina elemata ili zamenjena ili dopeglana kompjuterskom grafikom i specijalnim efektima čime se gubi draž starih avantura. No, ostaje nam da vidimo da li će „Legenda o Tarzanu“ biti poput pomenutog „U srcu mora“ ili će pak zglajznuti u tminu „Ja, Frankenštajn“ (2014)/„Legija“ (2010) propasti.

I za kraj, ovog teksta, pesma:

(tekst je originalno pisan za digitalni časopis PopCu!ture #06)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: