Skip to main content

Neprijatelj, izveštaj sa konferencije za štampu

Zeka režira
Zeka režira

Dana 14. XII 2009. godinice, Krunić se probudio posle burnog vikenda u Novom Sadu i krenuo putem Tuckwood bioskopa, jer je obećao svom uredniku da će da napiše izveštaj sa konferencije za štampu povodom novog filma Dejana „Zeke“ Zečevića – Neprijatelj. Hladno u bestraga, sneg samo što nije. Izbezumljen, pošto je malo spavao a glupirao se tri dana, Krunić je uleteo u hol bioskopa, nekako napipao spisak u koji unosite osnovne podatke o sebi i onome za koga robuj—pardon, radite. Dali su mu DVD, vrlo jednostavnog dizajna, bele omotnice na kojoj crnim slovima Arial fonta stoji „NEPRIJATELJ, film Dejana Zečevića“, a pozadi su u divnom koloru logoi sponzora. Nikakve informacije o bilo čemu. Ako se pitate, DVD je marke Verbatim+R.

Kako je ovo Srbija, zemlja u kojoj je vreme relativno poput zadataka iz Fizike, konferencija je kasnila pola sata, dok se nisu skupili svi novinari. Svih njih tridesetak. A neki su čak uspeli i da zakasne. Biće da u njihovom ličnom teritorijalnom mehuriću vreme teče još relativnije. Elem, ispod platna na kome je bila projektovana strana omota sa sponzorima su sedeli Dejan Zečević (reditelj), Đorđe Milosavljević (scenarista), Vuk Kostić (kao glumac), Tihomir Stanić (glumac i producent), Ljubomir Bandović (glumac), Marija Pikić (glumica), Slavko Štimac (lečeni glumac), Stefan Bundalo (glumac), Duško Mazalica (glumac), Dragan Marinković (glumac/voditelj/showman), Goran Jokić (glumac), Aleksandar Stojković (glumac)… valjda su to svi, ko će ga znati bilo je tu puno ljudi. Jao da, tu je bila i predstavnica kuće „Biberche Productions“.

Krunić se, koliko je to izvodljivo u Tuckwood-u, zavalio u sedište i izvadio notes i mastiljaru, spreman da zapiše sve što ne bude mogao da zapamti. A onda… spektakl.

Devojka koja je vodila program, pretpostavićemo da je PR, je bila pomalo zbunjena ali simpatična te je uz slatke komentare uspela da se izvadi iz omanjih jezičkih neprilika u koje je uspela da se zaplete. Predstavila je ekipu i svakom ponaosob postavila pitanje-dva. Uglavnom tipična pitanja šta ko misli o svom liku, kakva je saranja i slično. Valjda da prekrati Q&A odsek. Krunić nije baš od juče. Sedeo je na raznoraznim konferencijama za štampu iz raznih oblasti, ali ovako nešto nije video. A, donekle, ni čuo.

A sad iz prvog lica:

Poznajući reditelja lično, bio sam začuđen njegovim izvrdavanjem odgovora, ali kako je Zeka čovek od malo reči a pet filmova iza sebe, nije me baš začudila ćutljivost. A onda… Vuk Kostić. Glumac, idol mladih a pogotovo Srpskih vojnika, glumac. Čovek čiji zanat zahteva elokventnost. Nije uspeo ni jednu prosto-proširenu rečenicu da složi. Kao da je bio na sedativima. Doduše došao je u odelu. Možda je bio u kafani. Scenarista je rekao kako je napisao scenario pre deset godina i kako on (scenario) ispoljava sve naše sumnje i strahove i kako je to zapravo introspekcija. Štagod. To je bilo pre deset godina. Kada će ljudi shvatiti da je rat prošao. Naše frustracije nikoga ne znimaju. I Kinezi su bili istraumirani što su im Britanci oteli Hong Kong, pa su opet uspeli da naprave niz spektakularnih filmova. Nemci takođe pa opet prave najdivnije romantične komedije ikad. Pogotovo Til Schweiger. No, da nastavim sa „izveštajem“. Glumci su poprilično zbunjeni kao da ne znaju šta ih je snašlo. Zaboga, to je samo konferencija za štampu. To je šest kamera i pet fotoaparata koji vas snimaju. U redu je, trebalo bi da ste se navikli. Ako niste, onda nešto ozbiljno nije u redu sa vama. Svi su se složili da je scenario jedan od boljih koje su pročitali. Možda. Ali, opet imajući u vidu domaće filmove… teško. Dragan Marinković je na pitanje šta misli o svom liku održao omanji titov govor u stilu „i ja, tako, onda, idem i oni meni, a ja kažem, ali to ne može tako, jer, mi, znate, eto, vidite, jeste“. Šta?! Biće da sam nešto propustio. Možda su delili rečnik asocijacija. Ah, da biće da je na DVD-u koji sam dobio. Probao sam da ga zavrtim na prstu ali mi nije dao nikakve informacije sem odsjaja sponzora sa platna na svojoj ljubičastoj površini. Glavna, i jedina, glumica među čoporom nemuštih glumaca se pokazala kao jedno stidljivo i VRLO povučeno čeljade. Na pitanje o liku je rekal „Joj što ja ovo ne volim…“. A bre?! Kako to misliš ne voliš? A šta voliš? Ok, ovo je retoričko pitanje i ne, nećete pročitati odgovor na ovo, možda u okolini ima „dvece“. Ah, da, svi su rekli kako su se super zezali na snimanju i kako su za tih osam nedelja koje su proveli zajedno od njih načinilo porodicu. Pre će biti ortake iz kafane i to se stručno zove „cabin fever“. Moram priznati da su se svi trudili da budu veoma duhoviti, ali na žalost većina šala je bila internog karaktera. Ali valjda i za to ima objašnjenje na DVD-u koji su mi dali na ulazu. Idući put ću morati da ponesem plejer i TV, da ne budem zatečen. Elem, završi se „na slovo na slovo“ i dođe deo za pitanja. Jedna fina, starija gospođa iz drugog reda je pitala ko je radio muziku, montažu, kostim i kada će premijera i dobila je odgovor „to je sve na DVD-u koji smo vam dali“. Super, a šta s njime da radim, da ga gurnem u usta? Probao sam i samo sam isekao nepce. Proklet bio Verbatime sa tvojim oštrim ivicama! Imala je još neka pitanja, koja nisam čuo jer sam se borio sa problematikom oralnog puštanja DVD-a, a onda su odjedared svi ustali u pola gospođinog pitanja i krenuli da izlaze. A gde je ono „ima li još koje pitanje?“. Na žalost dobili smo samo „Hvala što ste došli, nadamo se da ćete uživati u filmu“. Kom filmu? Onom o kome ništa nisam čuo, nit znam nit štagod? Biće da je sve to na DVD-u.

Posle napornog dana trčkanja po snegu, jedenja ćevapa i čaja u „La Vidi“, vratio sam se doma spreman da napišem neki tekst o „Neprijatelju“. Udobno se smestivši u fotelju, stavio sam „sve je na njemu“ DVD u kompjuter. I zatekao sledeće: 12 minuta showreel-a u kome se glumci valjaju u blatu i skaču po nekoj livadi. Ok, čudan neki showreel, nema ništa ne njemu. Nema spektakla. Galeriju fotografija sa snimanja koje je radio Jovan Marjanov, jedan od najboljih domaćih fotografa. I „press release“, u kome opet ne piše ništa! Dragi moji čitaoci, ovaj film će ili biti najbolji film ikad ili će biti „Boj Na Kosovu II: Agonija se Nastavlja“.

Da ne bude kako lupetam, evo:

Neprijatelj
Glumci lete u nebo
Neprijatelj (2)
Set “Neprijatelja” pre destrukcije pirotehnikom
Neprijatelj (4)
Set filma “Neprijatelj”

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

One thought to “Neprijatelj, izveštaj sa konferencije za štampu”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: