Skip to main content

Novi zakon o kinematografiji ILI Kako sam oteo mikrofon i postao govornik

Miki Manojlović
Miki Manojlović

Divno jutro danas. Hladno ali obećavajuće. Dok sam čekao autobus za Filmski Centar Srbije (FCS), u kome se održavala debata povodom novog zakona o kinematografiji, sam prisustvovao slemovanju vozača bolničkih kola iz kojih je gruvao Megadeth, a koja su bila pod rotacijom. Pomislio sam „ovaj dan će biti spektakularno zabavan“. I nisam pogrešio. Našao sam se sa sada već renomiranim rediteljem spotova, pevačem i nekadašnjom TV zvezdom Vladimirom Markovićem LoOney-em i zaputio se stepenicama jedne nedefinisane kinematografske institucije u kojoj se debata održavala.

O koliko se samo poznatih lica dalo videti naguranih u usko predvorje FCS-a. Svi predstavnici Kinoteke su došli predvođeni direktorom Zelenovićem. Kada kažem svi, mislim na OBA zaposlena, i gospodin Dinko Tucaković je bio tu. Darko „The Dark Lord“ Bajić, reditelj i vlasnik bioskopa Balkan. Žarko Dragojević, reditelj ali takođe i prvi čovek Udruženja Filmskih Radnika. Nikola Stojanović, reditelj, a i Srdan Golubović kao i botoksirani Srđan Dragojević su viđeni. Gospodin Dragojević je toliko spečen i botoksiran da pomalo liči na bistu Gregori Peka. Kao i mnogi mnogi drugi kojima nit znam imena nit šta oni ovde traže. Prosek godina – stotinu. Odborom za prezentovanje novog zakona su sačinjavali Miki Manojlović (najpoznatiji kao Vuk Karadžić u istoimenoj seriji, sada psiho-terapeut), Goran Paskaljević (reditelj), Goran Marković – „Golem“ (takođe reditelj), Nebojša Bradić (ministar kulture) i Nadica Momirov (državni sekretar).

Bilo je mnogo rasprave u četiri sata koliko je debata trajala, prekinuta na 17min. zarad „lakog“ osveženja u vidu sokića i kisele vode. Mnogi su negodovali. Dakle, mnogi su negodovali, bivali povređeni ili se našli prozvani u nekim stavkama nacrta zakona, ali malo njih je bilo koncizno. Ili pak imalo šta da kaže. Najveće iznenađenje je ipak deka od 1000 ljeta koji je uzeo mikrofon da nešto kaže. Siguran sam da ono što je izgovorio je na Srpskom, jer sam razumeo pojedinačne reči. Ali nisam NIŠTA razumeo šta je hteo da kaže. „Kada sam ja bio mlad…film se zapatio po kafanama“. Jeste deda, a u prvom filmu „Voz dolazi u stanicu“ ti si bio mašinovođa. Daj taj mikrofon! Gospodin Predrag Bambić, nimatelj, je želeo čuti pojašnjenje člana 4. Nije ga dobio. Zelenović je zeleneo na RTS i njihov arhiv i zašto on tamo nema pristup i kako je to protivzakonito i kao to da RTS ima filmove iz 1904. kada su osnovani 1954. i tako… Žarko Dragojević je želeo znati gde tačno piše šta je FCS i njegova funkcija. Dobio je polovičan odgovor. Radovan Lalin (Pink Film International) je dao vrlo konkretne prmedbe na neke članove zakona, ali je takođe dao i korisne predloge kako da se oni popune ili poboljšaju. Božidar Zečević (teoretičar filma) je zapravo najviše divljao, pričajući o grčkom zakonu koji je na snazi već 35. godina. Mnogi su nastojali da mu otmu mikrofon ali žilavi deka je pružio popriličan otpor. Ništa manje nisam očekivao od čoveka koji kao da je brat blizanac pukovnika Sandersa (osnivač KFC-a). U svom divljanju je rekao jednu vrlo tačnu stvar, a to je da se većina zakona donosi veoma brzopleto po principu „daj da završimo s tim pa ćemo lako posle“. Bio je oštro iskritikovan od strane drđžavnog sekretara. Goran Paskaljević je rekao kako bi država trebala da potpomogne umetnički film i razvitak kinematografije. Hmm… a ko će sva ta umetničarenja da gleda? Domaći filmovi su pretežno pretenciozno smeće, poneki je i umetnički ali ko će svu tu umetnost da gleda? Umetnost ne puni bioskope. Najsporniji su članovi 17 i 19 zakona o kinematografiji. Ljudi su urlali, plakali, bunili se. Mislim da bi čitava stvar bila daleko nasilnija da nije snimana od strane mnogobrojnih televizija. Ko te pita za novinare koji sćućureni po ćoškovima sede i škrabaju u svoje notese.

Na kraju, svi koji imaju nešto da kažu ili predlože to mogu učiniti na zakon-nacrt@fcs.rs a nacrt zakona se može skinuti sa www.kultura.gov.rs kao i www.fcs.rs. Sve u svemu jedno zabavno pre podne, ne previše produktivno, ali kakva kinematografija, takva i debata vezana za nju.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: