Skip to main content

Odred otpisanih (2016)

Spremni za KST
Spremni za KST

Bio jednom jedan Vorner studio koji nam je podario bezvremene hitove poput „Malteškog sokola“ (1941), „Kazablanke“ (1942), „Tragača“ (1954), „Paklene pomorandže“ (1971) , „Isijavanja“ (1980) kao i serijala „Prljavi Hari“ (1971-1988), „Supermena“ (1978-2006), „Pobesnelog Maksa“ (1979-2015), „Policijske akademije“ (1984-1994), „Strave u ulici Brestova“ (1983-2010), „Smrtonosnog oružja“ (1987-1998), trilogije „Matriks“ (1999-2003), „Harija Potera“ (2001-2011) i još koješta. Međutim tog studija više nema. Poslednji pristojan film koji su izbacili je „Pobesneli Maks: autoput besa“ (2015) i mislim da su tada svi rukovodioci koji su nešto znali o filmu naprosto digli ruke i dali otkaz.

Deoničari, željni još para i ubeđeni da svako može da vodi filmski studio, su doveli grupu utreniranih šimpanza, obučenih u slatka mala odelca i pustili ih da biraju scenarije jer taj posao „može i majmun da obavlja“. Te danas imamo pakao zvan „Betmen protiv Supermena: Zora pravednika“ (2016) i slične majmunarije. Zašto? Kao prvo jer šimpanza ne razlikuje ciglu od scenarija, a drugo jer DC oće da crkne da bude Marvel. DC je kao neki Endru Lojd Veber koji bi najviše na svetu voleo da je njegov „Fantom iz opere“ popularan koliko i „Jadnici“ Kloda-Majkl Šonberga ali naprosto nemaju talenta… Stevane.

- Je li mala, je l' bi ti volela da si deo Marvel univerzuma? - Ne znam ti ja ništa, ja izlazim u KC Grad.
– Je li mala, je l’ bi ti volela da si deo Marvel univerzuma?
– Ne znam ti ja ništa, ja izlazim u KC Grad.

Odred otpisanih“ (2016) daleko poznatiji kao „Suicide Squad“ je mogao da bude novi „Dvanaest žigosanih“ (1967) ili „Plaćenici“ (2010) ili, idealno, „Prokletnici“ (2009). Mogao je da bude odlična ortačka akciona komedija. Mogao je da bude… svašta nešto. Na žalost, umesto svega toga je nekoherentni pakao. Prvih 40 do 60 minuta (od 130 koliko traje) nisu loši. Štaviše u pojedinim trenucima sam bio u fazonu „Pa ovo će da bude dobro“. I da nije na prst u oko rok hitova da podvuku biografije likova, bilo bi strava. A onda su došle šimpanze, oterale filmske radnike i preuzele produkciju.

Džej Kortni nema talenta... za život.
Džej Kortni nema talenta… za život.

Sve što je do tog trenutka uspostavljeno po pitanju likova, njihovih ličnosti i odluka je pušteno niz reku. Junaci počinju da se ponašaju iracionalno i sumanuto. Loše sumanuto, ne dobro sumanuto. Većina fora je usiljena i pojedine izgledaju kao da su dodate mnogo pošto je snimanje završeno. Isto mislim da pojedine scene fale, jer neki dijalozi i postupci nemaju smisla, a svi se ponašaju kao da je sve ok. Ne mogu da ocenim da li su ovi propusti do montaže, scenarija ili raspomamljenih šimpanzi koje su montirale drugu polovinu filma. Doduše, možda i nije do majmuna jer postoje neke zajedničke crte nekoherentnosti sa „Sabotažom“ (2014). Biće da je Ejerov „Bes“ (2014) film koji se oteo kontroli i pobegao u uspeh. No…

Luda ali zabavna za medalju
Luda ali zabavna za medalju

Margot Robi deluje kao da se najbolje zabavlja od svih, pritom glumi za sve pare. Što nije teško kada su ti sadruzi Džej Kortni, Kara Delavinj i Džoel Kineman. Ok, i Vil Smit. Mada on nije loš, iako mahom kanališe svoj „Loši momci“ alter ego. Kineman glumi svog lika iz „Robokapa“ (2014) koji tumači Džoela Kinemana – vojnika. I da ne zaboravim lik Džeja Kortnija koji je beskoristan i dvodimenzionalan koliko i sam glumac. On je kao neki Bane Trifunović samo sa manje harizme. E, da, u filmu se pojavljuje i Betmen. Nema ga dovoljno i nije baš kako treba, ali je makar efektan. Takođe ima i bonus scena u pola odjavne špice, koja samo pokazuje koliko DC pati da bude Marvel.

Tinejdžerski vlažni san s ponosom predstavlja - Karu Delvinj
Tinejdžerski vlažni san s ponosom predstavlja – Karu Delvinj

Iako je Kara najproblematičnija od svih, a ona bi trebalo da je okosnica sukoba i centralna tačka filma, njeno neumenje glume i obrve nisu smetale nizu tinejdžera u Cineplexxu da se zagrcnjavaju o kokice svaki put kada se pojavi na platnu, mahom oskudno obučena. Sa druge strane sve devojčice su glasno uzdisale na Džokera, koji je manje problematičan ali i dalje slab kao lik i pojava. Džared Leto bi voleo da je Hit Ledžer koji kanališe Marka Hamila, no na žalost nije ništa od toga i ispada preusiljen. Da citiram gospodina LoOney-ja: „Još više sam se razočarao kada sam shvatio da je Džoker sporedni lik čije je postojanje opravdano jedino zbog priče o nastanku Harli Kvin. Meni se ovakav Džoker nije svideo jer mi fali tog manijakalnog keza po kome je lik prepoznatljiv. Ovako Džoker funkcioniše kao nenormalna osoba sa kosom ofarbanom u zeleno i sklonostima ka kontemporarnoj primenjenoj umetnosti, ponajviše instalaciji!“

Jesam li ja Sveta ili Mileta?
Jesam li ja Sveta ili Mileta?

Akcione sekvence su pristojne, iako je prva (koja je ujedno i najveća) možda i najbolja. Na žalost to ne umanjuje nekoherentnost i haos koji haraju ekranom u druge dve trećine filma. Zanimljiv podatak je da za jedan PG-13 film, junaci psuju. Ponekad i oštro. Da ne pominjem nasilje koje, da postoje posledice u vidu krvi i organa, bi bilo ravno japanskom filmu. Pitam se da li će Ejer izbaciti neku „R-rated“ ili „Unrated“ verziju filma na blu reju.

PG-13 mrštenje
PG-13 mrštenje

No, ima i pozitivna strana „Odreda otpisanih“. Film nije dosadan, nisam zaspao niti pogledao na sat što ide u prilog tome da drži pažnju. I, kao što sam rekao, prvih 40 do 60 minuta su sasvim ok. Takođe, uz sve probleme koje ovaj film ima i dalje je bolje delo od „Betmen protiv Supermena: Zora pravednika“ (2016)!

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

2 thoughts to “Odred otpisanih (2016)”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: