Skip to main content

Profesionalci (1966)

Poster za film
Poster za film

Negde između Oskara i jednog od najboljih ratnih filmova ikada snimljenih, Li Marvin je glumio u pomalo potcenjenom ali svakako zapostavljenom vesternu Ričarda Bruksa – „Profesionalci“ (1966), rađenom po romanu Frenka O’Rurka „Mula za markizu“.

Reditelj, Ričard Bruks, je daleko poznatiji kao pisac, nominovan za pet Oskara (od čega je i jednog dobio), i kao reditelj drama pre nego akcionih filmova. Najpoznatiji naslovi koje je režirao su „Mačka na usijanom limenom krovu“ (1958), „Braća Karamazov“ (1958) i „Elmer Gantri“ (1960). Sve ovo ga čini čudnim kandidatom da radi akciono-avanturistički film smešten u doba Meksičke revolucije. Sa druge strane, prethodni Bruksov film „Gospodar Džim“ (1965) sa Piter O’Tulom je koštao bogatstvo u tom trenutku i mizerno je propao na bioskopskim blagajnama. Stoga, reditelju je bio potreban komercijalni hit.

„Profesionalci“ (1966) govori o četiri plaćenika i poznanika, Dolvortu (Bert Lankester), Fardanu (Li Marvin), Ehrengardu (Robert Rajan) i Džejku (Vudi Strouds) koje unajmljuje bogati Teksašanin Dž. V. Grant (Ralf Belami) kako bi izbavili njegovu suprugu Mariju (Klaudija Kardinale) iz kandži zlog meksičkog revolucionara Raze (Džek Palans).

Strouds, Rajan, Kardinale i Marvin
Strouds, Rajan, Kardinale i Marvin su izmislili “kul” hod pre Tarantina

Film se snimao u Dolini Smrti i Dolini Vatre, nadomak Las Vegasa, gde su glumci bili smešteni. Ovo se ispostavilo kao kobna greška jer su Marvin i Stroud ludovali po gradu po celu noć, za razliku od Lankestera i Rajana koji su u krevet odlazili gotovo odmah po završenom snimanju na kraju radnog dana. Marvin i Stroud su se upoznali na snimanju „Čoveka koji je ubio Liberti Valansa“ (1962) i vremenom su postali veoma dobri prijatelji. I donekle „ortaci po boci“. Jedno veče su, vidno pijani, odlučili da veliki neonski kauboj na ulasku u klub Pionir, zvan Vik Vegas, nije doboljno autentičan bez strele u šeširu te je Stroud ispalio istu sa balkona svoje sobe i poprilično oštetio zaštitni znak Las Vegasa. Shvativši da će policija ubrzo doći rešili su da se sakriju u foaje hotela, gde su uspeli da obore nekoliko slot aparata. Inače, Vudi Strouds se, tokom snimanja, toliko izveštio u baratanju lukom i strelom da su mu isti postali zaštitno oružje tokom špageti-vestern dela karijere.

Svega nekoliko večeri kasnije, Marvin je opalio pumparicu u sobi i izazvao opštu pometnju, pored toga što je osmudio deo plafona. Iako je puška bila napunjena ćorcima, uprava hotela nije pokazala razumevanje za ovakav vid „zabave“. Glumac se primirio na jedno veče, a onda je sledeće izašao na ulicu naoružan filmskim pištoljima, te je, zajedno sa Stroudom, pucao u prolazeća vozila. Ovo ih umalo nije koštalo smeštaja, boravka u gradu i slobode. Ali Marvinov uticaj i popularnost bi mu svaki put spasili glavu.

Iako je ludovao po celu noć i dolazio alkoholisan na snimanje, po priči producenta Marvin je samo jednu scenu snimio letvosan – onu u kojoj na početku filma predstavlja svog lika. Njegove ludorije se nimalo nisu dopadale Bertu Lankesteru, te iako u filmu igraju najbolje drugare, u stvarnosti se nisu podnosili. Rediteljevim rečima: „U jednom trenutku sam se toliko uplašio da će Lankester da zgrabi Marvina za pojas i zafrljači ga preko ivice klanca, da sam morao da intervenišem“.

Ako ne prestaneš da šljokaš Marvine, ima da te zavrljačim preko litice!
Ako ne prestaneš da šljokaš Marvine, ima da te zavrljačim preko litice!

Sa druge strane Lankester, koji je bio poznat po tome da ima suludi ego, nije ostao dužan Marvinu. Iako je, u tom trenutku, imao 53 godine bio je fizički spremniji te je sam izvodio svoje kaskade i neprestano to nabijao na nos Liju. Jednom prilikom je snimanje odloženo usled kiše. Marvin se okrenuo ka svom suparniku i rekao: „Kiša ne bi zaustavila jednog marinca“, na šta je Lankester odgovorio sa „Bio sam redov prve klase u vojsci“. Li se nasmejao i rekao: „Vojska nisu marinci, to se ne računa.“. Bert je poludeo i odbijao je da komunicira sa kolegom van kadra.

Takođe, Marvin je bio poznat po tome da je insistirao na autentičnosti oružja i kostima. Lankesteru naprosto nije bilo bitno. Sukob mišljenja je doveo do omanje tuče. Reditelj je molio Lija da se pomiri sa Bertom, inače neće biti filma. Marvin je otišao do Lankesterove prikolice, pokucao na vrata, a kada je glumac izašao da vidi ko je, Li se bacio na kolena i sa suznim očima preklinjao da se pomire. Bert se nasmejao, ali je ostalo nejasno da li zato što je mislio da je pobedio ili jer mu je Marvinovo ruganje bilo zabavno. Inače, Marvin je preuzeo na sebe brigu o funkcionalnosti i stanju oružja tokom snimanja usled nepogodnog vremena, koje je pretilo da u potpunosti prekine snimanje.

Opet si petljao oko revolvera, Lankesteru?
Opet si petljao oko revolvera, Lankesteru?

Takođe, snimanje umalo nije obustavljeno kada se dublerka Klaudije Kardinale ozbiljno povredila tokom scene u kojoj beži kroz eksplodirajući klanac. Snimak nije ispao kako treba, a producenti nisu bili u mogućnosti da nađu odgovarajuću zamenu. Kardinaleova je pristala da ona lično snimi scenu iako nikada pre toga nije jahala konja. Scena koja je završila u filmu je zaista ona u kojoj glumica juriša kroz eksploziju jašući konja u punom galopu. Zahvaljujući „Profesionalcima“ Klaudija dobija ulogu u „Dogodilo se jednom na Divljem zapadu“ (1968) Serđa Leonea.

Originalna zamisao studija je bila da glavne uloge tumače Gregori Pek, Frenk Sinatra i Robert Mičam. Međutim, dogovor nije postignut te su unajmljeni Marvin, Lankester i Rajan. „Profesionalci“ postaju veliki hit sa višestrukom zaradom i označavaju svojevrsni povratak Ričarda Bruksa.

Osim što je uspeo da se dokaže kao komercijalni reditelj, Bruks se pokazao i kao jedan od najgrlatijih filmadžija ikad. Toliko je bio glasan da mu nije bio potreban megafon prilikom snimanja na lokaciji. Vudi Strouds je rekao: „Bruks bi viknuo ‘Akcija!’ i kamen bi napukao od siline glasa. Bio je glasniji od Marvina. Nije ni čudo što ga je slušao.“.

Džek Palans je imao uloge i pre "Tango i Keša" (1989)
Džek Palans je imao uloge i pre “Tango i Keša” (1989)

Iako su „Profesionalci“ prvi američki vestern koji je sadržao scene golotinje (poprilično pitome za današnje standarde ali tada je to bio presedan), bili su nominovani za tri Oskara u kategorijama za najbolji adaptirani scenario, najbolju režiju i najbolju fotografiju ali su izgubili od „Čoveka za sva vremena“ (1966) Freda Cinermana.

Ove godine „Profesionalci“ pune 50 godina, ali ne pokazuju nikakve znake starenja i podjednako su zabavni danas kao i prvi put kada sam ih gledao. Kao nekih „Dvanaest žigosanih“ samo na Divljem zapadu. Osim što ih ih ima četvorica i što su u Meksiku.

"Profesionalci" pre svega: Lankester, Kardinale, Marvin, Rajan i Strouds
“Profesionalci” pre svega: Lankester, Kardinale, Marvin, Rajan i Strouds

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: