Skip to main content

Prvi Međunarodni festival filmske komedije

U nizu dešavanja pred leto, ima još jedno – Međunarodni festival filmske komedije, prvi po redu, koji se odigrava od 25. do 29. maja u svim bioskopima ikad. Sticajem bizarnih okolnosti poznajem deo organizacije, mahom FAME Solutions, i selektora programa – Dimitrija „Starog“ Vojnova. Na „Je l’ bi pisao tekst o filmovima na festivalu?“ sam malo zakolutao očima jer bi to značilo da moram da budem politički korektan i da ispoštujem kako učesnike tako i organizatore. A svi znamo koliko ne volim da ispoštujevam.

No, kao ajde da ima pružim šansu. Neku. Malu. O čemu se radi? Koncept festivala kazuje kako je komedija bitna za žanr i razvoj filma, potencijalna finansijska korist blah-truć. Ima tu i neka dodela nagrada, jer kakav si ti to festival koji nema nagradu?! I to čak dve nagrade! Nagrada za doprinos žanru i nagrada za naj-komediju. Potonja se dodeljuje filmu na koji se publika najglasnije smejala. Imajući ovo u vidu, rekao bih da je „Procep“ (2016) producenta Milana Todorovića pobedio u kategoriji „nenamerna komedija“. Šteta što se nije nominovao.

Vratimo se programu prvog Međunarodnog festivala filmske komedije. Naime, pogledao sam izbor naslova i video da ima 15 premijera i hrpa repriznog programa. Pošto su premijere bitnije, i daleko važnije – manjebrojnije, pružam okraći pregled.

„Tri muškarca i onaj četvrti“ (2015) je dramkom o četiri najbolja ortaka koji u nekom trenutku ukapraju da im je jedan drug gej. Pre političke korektnosti film bi se verovatno zvao „Tri muškarca i gej“. Film je svoju premijeru imao na LGBT festivalu u Torontu, a glavnu ulogu tumači Parker Jang koji, pored toga što glumi u popularnoj seriji Arrow“ (2012), nije gej.

„Slučajna ljubav“ (2015) je film u kome Džesika „batica“ Bil popije ekser u glavu. Građevinski ekser, ne ovaj što se deli na EXIT-u uz ulaznicu. U svakom slučaju ima tu i neko rivalstvo između Džejmsa „Kiklop“ Marsdena i Džejka „Princa od Persije“ Džilenhala. Film deluje kao nešto u čemu bi glumio Džim Keri pre koju dekadu.

„Sahraniti bivšu“ (2014) je priča o Pavelu Andrejeviču Čekovu, pardon Antonu Jelčinu, i njegovoj (nemrtvoj) verenici koja se usled velike ljubavi vratila iz groba. Jelčin sve više izgleda kao bugarski pekar. Mislim da je do vodke. Pored njega u filmu se pojavljuje i Ešli Grin najpoznatija po ulozi Alis Kalen u romantično-tinejdžerskoj vampirskoj drami od previše filmova – „Sumrak sagi“. Takođe tu je i Aleksandra Dadario koja je ovdašnjoj publici poznata po „Persi Džekson“ filmovima, epizodnom pojavljivanju u kultnoj prvoj sezoni True Detective“ (2014) i koju ćemo sledeće leto gledati u novim „Čuvarima plaže“!

„Iznenađenje“ (2015) je holandsko-belgijska komedija o depresivnom bogatašu koji želi da se ubije te potpisuje ugovor sa misterioznom agencijom da ga liši života. Međutim u procesu čekanja se zaljubi u devojku i sad pokušava da se izmigolji iz ugovorne obaveze, ali kompanija ne želi da ga ostavi na miru. Meni sve ovo zvuči kao „Sekunde“ (1966) Džona Frankenhajmera kroz prizmu kreditnog sistema Srbije.

„Elvis i Nikson“ (2016). Kada je Elvis sreo Niksona i tražio mu da bude tajni agent. Nije baš kao „Buba Ho-Tep“ (2002) Dona Koskarelija jer nema mumije. Ne znam zašto Majkl Šenon kao Elvis, ali Kevin Spejsi kao Nikson je pun pogodak.

Ne volim Ričarda Linklatera. Ništa što je napravio mi se nije dopalo. Pogotovo ne nahajpovani „Sluđeni i zbunjeni“ (1993). Samim tim, „Te lude 80-te!!“ (2016) ima sve predispozicije da vičem prostote u ekran. Deluje kao mešavina „Pobune na vojnoj akademiji“ (1983) i „Zverinjaka“ (1978). Što ne mora da znači da je loše, ali mu prethodni filmovi ne idu u prilog. Pa šta ako je dobio nagrade za film niočemu? Što ne znači da neću gledati, jer svi znaju da sam veliki fan 80-tih i praktično na korak od Marti Mekflaj autfita.

„Kiki, ljubav je brza“ (2016) je španska omnibus seksi komedija čiji je prikladan hešteg #HvalaAlmodovaru pošto je vrlo u duhu njegovih filmova s kraja 80-tih i početka 90-tih koji su bili veoma popularni na ovim prostorima. Zanimljivo je da je ovo zapravo rimejk filma „Slatka tajna orgazma“ (2014).

„Posetioci 3: revolucija“ (2016) je treći deo popularne francuske komedije iz 90-tih godina. Zašto nastavak gotovo 20 godina kasnije, nisam siguran osim da je u pitanju glad. Meni trejler ne deluje bog zna kako, ali nije kao da sam veliki štovalac francuske komedije. Sa druge strane, treba uzeti u obzir da su serijali „Posetioci“„Taksi“, producenta Luka Besona, jedni od najgledanijih komedija u Srbiji IKAD.

„Fini momci“ (2016) Šejna Bleka deluju kao kolaboracija „Kis kis, beng beng“ (2005) i „Poverljivo iz L.A.“ (1997). Mislim da bi prikladan teglajn bio – Smešna strana „Poverljivo iz L.A.“. Mislim, ko ne želi da vidi Rasela „balavog drvoseču“ Kroa kako prebija ljude po Los Anđelesu? Doduše film ima i Rajana Goslinga, za ove što su osetljivi na nasilje. Lično, uvek se obradujem radinostima gospodina Bleka, jer teško je iskoreniti ljubav ka autoru prva dva dela „Smrtonosnog oružja“.

„Noć uoči Božića“ (2015) treba da nosi podnaslov „Set Rogen biva (ne)duhovit za praznike“. Sa druge strane ima Džozefa Gordona Levita koji ume glumu pa će valjda da nadomesti nedostatak Rogenovog humora. I Entoni „Falkon“ Mekija da ga prebije ako nešto zabrlja. A možda je i do toga što ne duvam pa mi stoner-humor nije baš… blizak. Neki ortaci mi kažu kako lupetam i da nemam smisla za humor. Meni pak drugi kažu da plaču na moje tekstove. Kada malo bolje razmislim, nikada ih nisam pitao da li od smeha ili besa, ali i dalje stojim iza toga da je Set Rogen neduhovit.

„Zbog tebe promeniću prezime, opet“ (2015) je verovatno jedan od gorih prevoda (naslova) koje sam video u poslednje vreme. O čemu se radi? Tip iz Sevilje se zaljubi u devojku koja je iz Baskije i on sada mora da glumi kako je baskijanac ne bi li je šarmirao i osvojio. Film je požnjeo blagajne u Španiji tokom prošle godine kao najgledanija komedija. Takođe, ovaj film je rođen za domaći rimejk: „Fini tip iz Kruga Dvojke se zaljubi u devojku sa Bežanijske Kose i sada mora da se pretvara da je Dizelaš-navijač ne bi li je smuvao“. Muzičke teme: Saša Matić „Sto svirača“ i Mimi Mercedes „Turbo folk me je naterao“.

„Ostrvo ljubavi“ (2014) je Bosansko-Nemačko-Švajcarska romantična komedija o trudnoj Francuskinji udatoj za Bosanca koji odlaze na odmor na hrvatsko ostrvo. Idilu preti da poremeti iznenadno pojavljivanje Francuskinjine bivše devojke. Nemam duhovit komentar. Trejler me je potsetio na „Preboleti Saru Maršal“ (2008) usled lokacije i, donekle, zapleta.

„Gordost i predrasude i zombiji“ (2016) su film koji mnogi čekaju poput ozeblog sunca. Ili plate. Ovo je „Šon živih mrtvaca” (2004) samo u epohi regentstva. Naslov obećava čipku, svilu, mozgove i iznutrice i mislim da će da bude jedan od zabavnijih filmova ove godine. Doduše u filmu glumi Sem Rajli koji je podosta porastao u mojim očima posle odličnog Tirol-vesterna „Mračna dolina“ (2014).

„Kvo vado?“ (2016) u slobodnom prevodu „Kuda?“ je državni posao na italijanski način. Film govori o čoveku čija je jedina želja da ima stalan, državni, posao i koji se bori za svoje pravo da isti zadrži. Po svaku cenu. Ovaj naslov sam zapravo gledao na specijalnoj projekciji u Kinoteci i smejao sam se. Uglavnom naglas. Takođe je zrelo za domaći rimejk.

„Scenarista ljubavi“ (2014) sa Hju Grantom deluje kao pokušaj postizanja uspeha njegovog poslednjeg romkom hita „Muzika i stihovi“ (2007). Doduše, isti je reditelj, a kako sam fan „Muzike i stihova“ možda mi se i ovaj novi film dopadne. O čemu je? Hju Grant je propali scenarista, nekadašnji dobitnik Oskara, odlazi da predaje kreativno pisanje u školi gde se zaljubljuje u samohranu majku koja istu školu pohađa. A ko je bolji za ulogu majke od Marise Tomei?  Ne znam zašto distributeri nisu nazvali ovaj film „Muzika i stihovi idu na koledž“.

„Torente 5“ (2014) je nastavak, ovde popularnih, avantura užasno štrokavog, pardon, prljavog inspektora. Iako je Torente saga evidentno vrlo profitabilna po Santjaga Seguru, ja ću ga zauvek pamtiti kao prljavu metaliku u svemirski prezabavnom „Danu zveri“ (1995) Aleksa de la Iglesijasa. Trejler je na španskom, te nije da sam ga razumeo, ali sam video Aleka Boldvina.

„Viski tango fokstrot“ (2016) deluje kao „Godina opasnog življenja“ (1982) na drugom kontinentu i sa više humora. Imajući u vidu da je glavna ulog data Tini Fej, možda je prikladnije: „30 Rock“ ide u rat. No, film se bavi američkom novinarkom koja potpuno nespremna odlazi da izveštava sa avganistanskog fronta. Pored Fejeve, tu su Martin Frimen, Bili Bob Tornton i Margot Robi. Sudeći po opsegu uloga gospođice Robi, počinjem da se pitam da li je ona Šeron Stoun za nove generacije.

P.S. Ovaj tekst je (delimično) sponzorisan molbom.

P.P.S. Neke stvari su dopunjene na zamerku gospodina LoOney-a kako sam omračio i kako ne volim komedije. I ne volim ih. Pogotovo ne ove sa Setom Rogenom.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: