Skip to main content

Soldier of Orange (1977)

SofO
Soldier of Orange

„Borba na Život i Smrt“ (1977) internacionalno poznat kao „Soldier of Orange“ je film koji je lansirao nekoliko karijera u stratosfere filmske industrije. Prvo reditelja Pola Verhovena, a zatim i dve zvezde filma – Rudgera Hauera i Žeroma Krabea.

Film je rađen po istinitoj priči o grupi studenata iz Lajdena u Holandiji čiji bezbrižni dani bivaju prekinuti nemačkom okupacijom. Neki od njih se priključuju okupatoru u zamenu za životne olakšice, dok drugi formiraju pokret otpora.

Pol Verhoven je uglavnom poznat široj publici po nasilnim i erotičnim filmovima poput „Totalnog Opoziva“, „Robokapa“, Niskih Strasti“, „Showgirls“ ili „Svemirskih Vojnika“. Međutim, pre no što se odmetnuo u akcione vode, on je režirao umetničke drame i jednu kratkoročnu humorističku seriju s mačevanjem.

Dok je radio na filmu „Ratluk“ (1973), Verhoven je čitao autobiografiju Erika Hazelhofa Roelfzema o životima nekolicine holandskih studenata za vreme nacističke okupacije i rešio da pretoči ovo delo u film. Zamolio je svog dobrog druga i čestog saradnika Džerarda Sotmana da napiše scenario.

Inicijalno, Pol Verhoven nije želeo da angažuje Rudgera Hauera za ulogu protagoniste Erika Lanshofa jer je sa njim radio na svim prethodnim filmovima. Međutim, prvobitni izbor, Derek de Lint, se pokazao kao nedovoljno ubedljiv tokom proba, te se Verhoven obratio Haueru koji ga je, ponovo, oduševio i samim tim dobio ulogu. Kada su novinari pitali reditelja „zašto ne Hauer?“, čija je gluma dobila veoma visoke ocene kritike, Verhoven je odgovorio: „Nisam želeo da on (Hauer) bude moj Deniro“. De Lint je dobio ulogu Aleksa, Erikovog kolege koji je izdao svoje drugove i priključio se SS odredu.

Iako je Verhoven najavio da će nekoliko svetskih zvezda glumiti u filmu (poput Aleka Ginisa, Henrija Fonde, Šarlote Rempling, Džuli Kristi i Dejvida Nivena), nedostatak budžeta je to omeo te su se pojavili samo Edvard Foks i Suzan Penhaligon.

Međutim ovo nije bila jedina prepreka na koju je Verhoven naleteo. Film je bio veoma glasno podržan od strane princa Bernharta, ličnog Erikovog prijatelja, koji je obezbedio Verhovenu punu podršku holandskih marinaca u vidu ljudstva i eksperata za eksplozive. Negde na pola produkcije, otkriveno je da je princ Bernhart primio mito od američkog proizvođača aviona kako bi kupio njihove avione za potrebe vojske. Ovo je izazvalo gnev javnosti toliko da snimanje umalo nije bilo prekinuto.

Samo nekoliko nedelja kasnije, zvezda „Borbe na Život i Smrt“, Rudger Hauer, umalo nije poginuo na snimanju kada mu je mina eksplodirala u lice dok je glumio tajno iskrcavanje na obalu okupirane Holandije. Ovo se dogodilo jer pirotehničke efekte nisu izvodili ljudi iz sveta filma, već gorepomenuti holandski marinci koji su pričvršćivali sav ekploziv šrafovima i metalnim pločama koje bi se razletale poput gelera prilikom eksplozije.

Ceo film je snimljen na pravim lokacijama, čak su korišćene i autentične prostorije. Osim scena aviona koje su rađene u studiju pod kontrolisanim uslovima. Da bi se pojačao utisak realizma, reditelj je prave isečke iz ratnih vesti kombinovao sa igranim delovima, a uspeo je da nagovori i originalnog spikera da izađe iz penzije i nahsinhronizuje pojedine delove filma.

Po završetku snimanja, „Borba na Život i Smrt“ je proglašena najskupljim filmom ikad snimljenim u Holandiji sa budžetom od oko današnjih 2.500.000 evra.

No, sve ovo je urodilo plodom.

Film je osvojio nagradu za najbolji strani film na festivalu filmskih kritičara u Los Anđelesu 1979. godine. 1980. je nominovan za Zlatni Globus, ali je izgubio od francuskog filma „Kavez Ludaka“ (1978). Iako ga Američka Akademija za Film nije nominovala za Oskara, „Borba na Život i Smrt“ je proglašena za drugi najbolji holandski film XX veka(prvo mesto je prethodni Verhovenov film – „Ratluk“ (1973)) i važi za jedan od najboljih filmova ikada snimljenih.

Ubrzo potom, Pol Verhoven, Rutger Hauer i Žerom Krabe su se uputili u Holivud gde su nastavili svoje karijere.

Povodom 35 godina od izlaska knjige Hazelhofa Roelfzema, producent Fred But obezbeđuje prava kako bi je pretvorio u mjuzikl. Za tu potrebu je izgrađena posebna pozornica unutar avionskog hangara. Scena je izgrađena oko publike koja se rotira na fiksiranoj podlozi. Pozorište ima 1100 mesta. Zanimljivo je napomenuti da je libreto pisan na engleskom a zatim preveden na holandski. Izgradnja scene je bila toliko komplikovana da su bile potrebne tri godine da bi se završili radovi, jer scena sadrži „pravo“ more i repliku broda, kao i deo piste sa pravim avionom.

Premijera „Soldier of Orange: The Musical“, otvorena od strane princeze Beatriks lično, je održana 30. oktobra 2010. godine, i požnjela je odlične kritike kako publike tako i profesionalaca.

(tekst objavljen u majskom katalogu Kinoteke)

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: