Skip to main content

Tri musketara (1973) i Četiri musketara: Gospina osveta (1974)

Atos (Oliver Rid), Dartanjan (Majkl jork), Aramis (Ričard Čembrlen) i Portos (Frenk Finlej)
Atos (Oliver Rid), Dartanjan (Majkl jork), Aramis (Ričard Čembrlen) i Portos (Frenk Finlej)

Jedna od mojih omiljenih knjiga kada sam bio mali bila je „Tri musketara“ Aleksandra Dime. Čitao sam je dva puta i pokušao treći, ali čar je nestala sa godinama. Zaista postoje neke knjige koje se moraju pročitati u nekom određenom dobu. U slučaju „Tri musketara“ to je između osam i dvanaest godina starosti.

Radnja romana je smeštena u period od 1625. do 1628. godine u Francuskoj, za vreme vladavine Luja XIII, i govori o mladom Gaskonjcu – Dartanjanu – koji dolazi u Pariz kako bi postao elitni vojnik, musketar. Tokom svog nastojanja da se pokaže kako je vredan te časti, Dartanjan se upliće u niz intriga i avantura tokom kojih stekne ne samo tri najbolja prijatelja (Atosa, Portosa i Aramisa), već i ljubav dve žene (Konstance i Gospe De Vinter), kao i poštovanje pojedinih čelnika visokog staleža (kraljice Ane). Međutim, popije i ozbiljan namršt od kardinala Rišeljea.

Gospa De Vinter i Kardinal Rišelje
I onda se ja njemu ‘vako namrštim. Baš ‘vako.

Roman je objavljivan u nastavcima u pariskom listu Le Siècle u periodu od marta do jula 1844. godine. Većina likova i događaja je bazirana na istorijskim činjenicama i romanu Gasijena de Kurtila de Sandasa (u originalu: Gatien de Courtilz de Sandras. Prokleta francuska plemićka imena i njihov izgovor u padežu!) „Memoari gospodina Dartanjana, poručnika-kapetana prve čete Kraljevih Musketara“ objavljenog 1700. godine.

„Tri musketara“ doživljvaju neverovatan uspeh i Dima piše nastavak 1845. godine naslovljen „Dvadeset godina kasnije“. Treći deo Dartanjanove sage nazvan „Vikont de Braželon ili Još deset godina kasnije“ je objavljivan u periodu od 1847. do 1850. godine. Sva tri naslova su, godinama kasnije, objedinjena pod nazivom „Dartanjanove romanse“.

Najčuveniji, prvi, deo trilogije je tokom godina postao toliko popularan i izvan Francuske da se komotno može ubrajati u najpopularnije istorijsko-avanturističke romane svih vremena i doživeo je niz adaptacija: stripskih, televizijskih, pozorišnih, filmskih pa čak i kao kompjuterska igrica. Međutim, postoje dve adaptacije koje zavređuju popularnost i poštovanje koje knjiški predložak nosi. Ok, tri. „Tri musketara“ (1973) i „Četiri musketara: Gospina osveta“ (1974) kao i modernizovana BBC-ijeva serija iz 2014. godine.

Hauard Čarls (Portos), Tom Burk (Atos), Luk Paskualino (Dartanjan) i Santjago Kabrera (Aramis) kao Musketari za nove BBC generacije (2014)
Hauard Čarls (Portos), Tom Burk (Atos), Luk Paskualino (Dartanjan) i Santjago Kabrera (Aramis) kao Musketari za nove BBC generacije (2014)

Posle niza adaptacija i TV serija (od kojih bi voleo da vidim onu iz 1966. godine sa Brajanom Blesedom i Džeremijem Bretom) i super-uspešne holivudske verzije iz 1948. godine sa Džinom Kelijem i Lanom Tarner, svetu je trebala još jedna inkarnacija Musketara. Za te potrebe je osnovana nova producentska kuća Film Trust S.A. pod već postojećom Este Films. Prva je napravila svega tri filma, od čega dva musketarska, za svoje kratkotrajno postojanje od pet godina, dok je druga funkcionisala daleko duže i iznedrila je niz italo-drama.

Za potrebe nova „Tri musketara“ doveden je Ričard Lester, čuveni reditelj filmova sa Bitlsima, koji je želeo da uloge dodeli članovima megapopularnog britanskog benda. Producenti, Ilija i Aleksandar Salkind, su se pobunili, plašeći se da bi popularnost Bitlsa zasenila Diminu priču o prijateljstvu i avanturi. Salkindovi su potom okrenuli Toniju Ričardsonu koji je režirao kritički priznat „Usamljenost trkača na duge staze“ (1962), ali su ipak odustali od angažmana kada je reditelj predložio da se čitav film odvija u manastiru i vratili se Lesteru.

Umesto Bitlsa, Salkindovi su angažovali internacionalnu ekipu glumaca predvođenu Majklom Jorkom (Dartanjan), Oliverom Ridom (Atos), Ričardom Čembrlenom (Aramis), Frenkom Finlejem (Portos), Kristoferom Lijem (Rošfor), Rakelom Velč (Konstanca), Fej Danavej (gospa De Vinter) i Čarltonom Hestonom (Rišelje) uz Džeraldinu Čaplin (kraljica Ana) i Žan-Pjera Kasela (Luj XIII).

Ričard Čembrlen kao Aramis
Mogao sam da budem Džordž Harison.

Reditelj je isprva želeo da Malkom Mekdauel, još uvek jašući na krilima slave „Paklene pomorandže“ (1971), bude Dartanjan, ali se ispostavilo da je zvezda nedostupna. Uloga je zatim ponuđena sveže popularnom glumcu „Orkanskih visova“ (1970)Timoti Daltonu i „tragičnom škotskom princu“ Džonu Finču, koji su je odbili.

A niste hteli mene za ulogu Dartanjana?
A niste hteli mene za ulogu Dartanjana?

Producenti su smatrali da je Oliver Rid „previše kabast“ za akcione scene i predložili mu da se malo steše. Glumac je prestao da jede, ali je pio duplo više, što je dovelo do incidenta na snimanju. Prilikom jednog od mnogobrojnih dvoboja Rid umalo nije poginuo kada je, vrlo verovatno pijan kao majka, otkinuo zatupljeni vrh protivnikovog mača a koji ga je sledećeg trenutka probo kroz grlo jer glumac nije stigao da eskivira mač na vreme.

Oliver Rid kao Atos
Ti ćeš meni “kabast”, šonjo.

Rid nije jedini koje je „nastradao“ tokom snimanja. Lester je insistirao na pravom (čitaj: čeličnom) oružju koje je, iako zatupljeno i ne tako smrtonosno, i dalje vrlo bolno prilikom kontakta sa ljudskim ekstremitetima. Takođe, reditelj nije želeo kaskadere, već je terao glumce da sami izvode svoje akcione scene. Majkl Jork je propatio najviše po pitanju posekotina, dok je Kristofer Li završio u bolnici usled pokidanih ligamenata kolena. Ni žene nisu pošteđene, tako da je Rakel Velč završila sa izvrnutim zglobom a Fej Danavej sa nagnječenim rebrima.

Gospa De Vinter (Fej Danavej) i Rišelje (Kristofer Li)
I kaže tako doktor meni: “Ne brini se, samo će te malo boleti dok ti uguramo ovaj šiljak u koleno…”

Čarltonu Hestonu je prvobitno ponuđena uloga jednog od musketara, ali je glumac odbio jer je upravo završio snimanje nekoliko akcionih rola. A i pare verovatno nisu bile dovoljno velike. Sa druge strane, prihvatio je ulogu prevejanog kardinala, jer je imao minimalni broj snimajućih dana. Prilikom istraživanja lika, kroz spise i memoare Rišeljeovih savremenika, Heston je naleteo na citat koji se pojavljuje isključivo u filmu: „Ja nemam ličnih neprijatelja, samo neprijatelje Francuske.“ Ova rečenica se ne pojavljuje ni u knjizi, niti u scenariju.

Čarlton Heston kao Rišelje
“Koji sam ja meni Šekspir.” – Čarlton Heston o svojoj replici kao Rišelje

Lik Konstance, koju tumači Rakel Velč je, na insistiranje reditelja, svedena na laki komični lik iako je u knjizi Konstanca inteligentna i snalažljiva žena. Lester je rekao glumici da ako odbije ulogu, ista će biti ponuđena Džuli Kristi, proslavljenoj filmom „Doktor Živago“ (1965) Dejvida Lina. Ispostavilo se da je ovo bio samo rediteljev blef kako bi Velčova prihvatila rolu.

Konstanca (Rakel Velč) i Dartanjan (Majkl Jork)
Konstanca i Dartanjan u filmu “Ljubi, ljubi al’ glavu ne gubi na musketarski način”

Žan-Pjer Kasel, koji tumači kralja Luija XIII, je imao težak francuski akcenat te su producenti unajmili britanskog glumca Ričarda Briersa da nadsinhronizuje oca Vinsenta Kasela. Sa druge strane, američki akcenti Fej Danavej i Džeraldine Čaplin su ostali u filmu.

Kraljica Ana (Džeraldina Čaplin) i Kralj Liu XIII (Žan-Pjer Kasel)
Nećeš ti tu meni akcentovati, ne zvala se ja kraljica Ana, a i ne zovem se tako! Čuješ li me kralju Luiju XIII?!

Da bi umanjili troškove snimanja, lokacija je premeštena iz Francuske u Španiju, tačnije okolinu Toleda i Madrida. Takođe, kako bi dodatno uštedeli novac, Salkindovi su koristili setove i kulise iz drugih filmova. Poput seta bilijarske sobe i britanskog imanja Vojvode od Bakingema, koji je zapravo zaostatak iz filma „Paton“ (1970).

Ilija i Aleksandar Salkind su isprva imali ideju da „Tri musketara“ budu jedno epohalno delo od preko tri sata trajanja, sa sve pauzom. Međutim videvši obim materijala, odlučuju se da film podele u dva dela koji bi izašli godinu za godinom – „Tri musketara“ (1973) i „Četiri musketara: Gospina osveta“ (1974). Ljudi koji su radili na filmu su za ovu odluku saznali na pretpremijernom prikazivanju, kada se film ne samo naglo završio već je usledio i trejler za nastavak.

DVA filma?!
DVA filma?!

Nastala je pobuna ali su ali je producenti izignorisali. Usledila je tužba uz obrazloženje kako su Salkindovi izmanipulisali ekipu da je u pitanju jedan film a ne dva i da zahtevaju više para. Presuđeno je filmskoj ekipi u korist, no iako su dobili odštetu to i dalje nije bilo dovoljno novca koliko bi dobili da su plaćeni za oba filma.

Ovo je imalo za posledicu da glumački ugovori sada sadrže „Salkindovu klauzulu“ po kojoj producenti moraju unapred da kažu koliko će filmova snimiti i da će akteri biti plaćeni za svaki pojedinačno. U klauzuli takođe stoji da ovo važi čak i ako se odluče da raspodele filma na više delova po završetku produkcije.

Pogubljenje gospe De Vinter
Kasno ugovor na film stiže

Iste godine kada su izašla Lesterova „Tri musketara“, čuveni crtači Hana i Barbera su izbacili svoju animiranu verziju na TV-u. Naredne godine „Četiri musketara“ bivaju nominovani za Oskara u kategoriji  za najbolji kostim, a Rakel Velč dobija Zlatni Globus za ulogu Konstance. Film takođe biva nominovan za prestižnu britansku nagradu – BAFTA.

Oba dela filma su, u trenutku prikazivanja, dobila pozitivne kritike i bez obzira na sve probleme opstaju kao klasik. A i prezabavni su, iako pomalo prevaziđeni.

P.S. Moram da pomenem i BBC-ijevu seriju „Tri musketara“ iz 2014. godine. Poprilično modernizovana sa rasnolikim kastom, ova inkarnacija je učinila nešto što ostale nisu. Naime, pisci su uzeli likove i ključne događaje ali su osvežili priču originalnim avanturama i novim, ubačenim likovima. Iako isprva ova ideja može delovati odbojno, mislim da su uradili odličan posao. Pride, nisam skoro video bolje mačevanje na televiziji.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: