Skip to main content

Vatra i led (1983)

Poster za film "Vatra i led"
Poster za film “Vatra i led”

Kada sam imao nekih desetak godina menjao sam video kasete sa drugarom kako bih imao šta da gledam dok sam sa babom i dedom na selu. Na VHS-u je pisalo samo „G.I. Joe dugometražni“ što je jedan od mojih omiljenih crtaća i dan danas. Završi se crtani, kreće odjavna špica, prekine se posle desetak sekundi, kreće drugi film. Crna pozadina i jarka crvena slova: „A Ralph Bakshi/Frank Frazetta Production“, a onda i superstilizovano „Fire and Ice“, i ja kao ček da vidim šta je… I ostanem zakucan ispred ekrana.

Šta je kog vraga „Vatra i led“ (1983)?

U neimenovanom vremenu jedno selo biva uništeno glečerom, kojim upravlja zli gospodar leda Nekron. Jedini preživeli je mladi ratnik Larn, koji se zaklinje na osvetu. Međutim, Nekron deluje nezaustavljivo i njegova ledena tvrđava se kreće u pravcu Vatrene Utvrde, zamka kojim gospodari dobri kralj Jarol i njegova kći Tigra. Kada princezu otimu Nekronove majmunolike spodobe, Larn se daje u potragu za Tigrom. Na tom putovanju se sprijatelji sa, takođe željnim osvete, Darkvulfom, koji takođe traga za zlim gospodarom leda. Njih dvojica udružuju snage u borbi protiv ultimativnog zla koje preti opstanku njihovog sveta.

Mladi ratnik Larn
Mladi ratnik Larn

Do 1982. godine fantasy filmovi su se pokazali kao dobra investicija jer su svi solidno zaradili na bioskopskim blagajnama. Pogotovo „Konan“ (1982) i „Gospodar zveri“ (1982). Ralf Bakši je oduvek želeo da sarađuje sa svojim omiljenim ilustratorom Frenkom Frezetom i krajem 1982. godine mu se ukazala prilika kroz projekat „Vatra i led“. Reditelj je obezbedio oko 1.2 miliona dolara i sklopio dogovor sa 20th Century Foxom oko prava za distribuciju. Scenario su napisali Geri Konvej i Roj Tomas koji su pre ovoga radili na avanturama Konana za izdavačku kuću Marvel.

Kako je „Vatra i led“ nakrcan akcijom rotoskopija je korišćena sve vreme. Naime, ceo film je isprva snimljen sa glumcima u studiju, da bi se zatim svaki frejm ručno pretvarao u crtanu sliku. Ovim se dobija tečnija i realističnija animacija. Bakši i Frezeta su lično nadgledali svaki crtež. Frezeta je bio toliko detaljan i zahtevan da bi se pojedini animatori onesvešćivali svaki put kada bi ušao u studio, dok su neki glumci dali otkaz usled Frezetinog sumanutog insistiranja na određenim koreografijama i pokretu.

Princeza Tigra
Princeza Tigra

Preko hiljadu pozadina je naslikano za ovaj film, i to suludim tempom – po tri do četiri pozadine za dan. Dvojica mladih crtača koji su radili na „Vatri i ledu“ su postali čuveni ilustratori ubrzo po završetku ovog projekta: Tomas Kinkejd – poznatiji kao „slikar svetla“ i „zimskih koliba u šumi“; i Džejms Gurni – kreator serijala „Dinotopija“.

Ralf Bakši je doveo mladog Pitera Čunga da nacrta i animira zmajeve. Čung se kasnije proslavio svojim serijalom „Æon Flux“ (1991) kao i radom na „Animatriksu“ (2003) i kratkometražnom „Ridikove hronike: Mračni bes“ (2004).

Kritičari su tvrdili kako je „Vatra i led“ najlošije Bakšijevo delo, i da je to „još jedan film, ovog puta animiran, koji pokušava da se proslavi tapkajući stazom koju je utro Švarceneger kao Konan“. Kogod da je napisao da je film „na korak do Filmejšenovog Hi-Mena“ je potpuno u pravu. Da nema nasilja i golotinje film bi zaista bio to – crtać za decu subotom pre podne. Zanimljivo je da za razliku od ostatka rediteljevog opusa koji se prikazuje tu i tamo po lokalnim televizijama „Vatra i led“ nekako uvek izostanu.

Međutim, film ipak stiče kultni status i sa dvadeset godina zakašnjenja biva proglašen za jedan od 100 najboljih animiranih filmova svih vremena.

Zli gospodar leda Nekron
Zli gospodar leda Nekron

Lično, ne volim Bakšija, a pogotovo ne njegova dela poput „Mačka Frica“ (1972), „Čarobnjaka“ (1977), „Kul sveta“ (1992) i sveopšte omiljenih „Gospodara prstenova“ (1978). Većina njih me je plašila kada sam bio klinac, a kada sam odrastao nalazim da su dosadna. Kritika je hvalila i dizala u nebesa ranog Bakšija kao jednog od prvih „zapadnih“ umetnika koji je okrenuo dugometražnu animaciju zrelijoj publici. Kako temama tako i relativno realističnim prikazom nasilja, a o oskudnosti odeće da ni ne govorim. Njegov „Gospodar prstenova“, iako samo pola adaptacije koja nikada nije završena, ima kultni status. Da, čak i kod fanova koji se kunu u Pitera Džeksona.

No, štagod ja mislio, Ralf Bakši važi za jednog od najboljih animatora svih vremena, rame uz rame sa Voltom Diznijem i Hajaom Mijazakijem.

Krunić

Rođen u Beogradu gde živi i ponekad radi. Oduvek želeo da bude egiptolog ili filmadžija a, sticajem bizarnih okolnosti, na kraju završio kao novinar. Najviše na svetu voli da filozofira. Filmofil, gik i relativno duhovita persona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Confirm that you are not a bot - select a man with raised hand: